Научно: Дочек леденог доба

Период у којем данас живимо, наука назива – интерглацијал; релативно кратак период између дугих ледених доба. На жалост, за оне који планирају да дуго живе, већина интерглацијалних периода траје око осам до десет хиљада година; приближно онолико колико је прошло од завршетка последњог леденог доба. Купујте руске капе и бунде! Можда, све руско!?

Стога, реална опасност са којом се суочава човечанство, чега се ужасно плаши, за разлику од конвенционалне мудрости - глобално загријевање, јесте долазак новог леденог доба. Када треба да му припремимо дочек? НАСА предвиђа 2022. Та година је означена као почетак наглог хлађења наше планете. По овом испада, не плашимо се загријавања, него смрзавања и то мало жешћег!

Колико нам је још остало

Озбиљно, толико дуго нам је остало, колико имамо времена да се припремимо прије него што лед почне да се шири по површини Земље. У ствари, остављено нам је довољно времена да купимо, ако тада будемо имали новаца, топлу зимску гардеробу, по могућности руску!? Можда мање од стотину година или, неколико стотина година нам је остало до… Једноставно нико, па ни америчка НАСА, то не зна тачно. Чуј, не зна ни НАСА!?

Током прошлог вијека, због индустијског развоја и похлепе Запада, дошло је до пораста температуре на планети; додуше, релативно скромано; мало више од једаног степена. У ствари, повећање је било негдје у оквиру природне варијације у последњих неколико хиљада година.

Шта нам фали да погледамо мапе које приказују величине и размјере великих ледених плоча које су се наслагале током последњег леденог доба? Замислимо, шта би за човјечанство значио повратак условима таквог леденог доба, а огрева је, због људске похлепе и неодговоности, све мање. Гледајући мапе, видимо да је већи дио Европе и Северне Америке био потпуно покривен дебелим слојем леда, хиљаде метара дебеле плоче.

Историја ледених доба

Последње Мало ледено доба је почело негдје у 14. вијеку (1389. - средњовјековни топли период), у вријеме великих климатских промјена, у временима када је Балтичко море било потпуно замрзнуто, праћено промјеном климе са неподношљивом хладноћом, олујама; повећавајући ниво Каспијског мора. Нордијска насеља на Гренланду су нестала. Нестало је сјемена на Исланду. Наговјештај невољама које долазе, били су готово нестали усјеви у Скандинавији. Цијели свијет је био збуњен и испрепадан.

Све до средине 17. вијека, у швајцарским Алпима су глечери полако „клизали надоле“, бришући пред собом хиљаде фарми и стотине насеља. На примјер, у Енглеској је Темза замрзла током зиме, а 1780. бродови нису могли упловљавати у Њујоршку луку, јер је потпуно била замрзла. Да су ови природни процеси настављени, историја би била сасвим другачија. Срећом, смањење соларних активности, које су и изазвале Мало Ледено доба, су се завршиле, резултирајући у процват!? данашње цивилизације.

Клима на Земљи улази у необичан период нестабилности, тако научници кажу, прије од око 2,75 милиона година. До тог периода, било је врло мало ледених доба. Почевши са периодом од око милион година - циклусом ледених доба, која су трајала око 100.000 година, ледена доба су била раздвојена релативно кратким интерглацијалним периодима - периодима Малих ледених доба. Један од тих периода је и овај у којем сада живимо. Кроз дужи период историје Земље, а прије појаве ледених доба, било је далеко топлије него што је данас.

И заиста, Сунце на Земљи је све светлије током цијеле историје; вегетација је бујала. Прије пет стотина милиона година, ниво концентрације угљен-диоксида је био око 13 пута мањи од садашњег; а све до прије од око 20 милиона година, ниво угљен-диоксида није опадао на ниво мањи од онога који је данас - ниво, нешто мањи од два пута од данашњег.

Сигурно је, кажу научници, да је умјерено повећање концентрације угљен-диоксида продужило тренутни интерглацијални период? Научници нису још сигурни да ли смо достигли потребан ниво концентрације, нити знају који је то оптимални ниво који треба да се достигне да би се продужио тренутни интерглацијални период. На ово питање, чак ни руски начници немају тачан одговор, иако су најдаље отишли у науци „о леду“.

НСП: окидач за Ново ледено доба

Од слабљења соларног циклуса 2022., једног од најслабијих кроз вијекове, очекује се да изазове нагло хлађење Земље. Да ли ће ово бити окидач који покреће Ново ледено доба?

Умјесто произвољних и неодговорних позива за ограничењима емисије угљен-диоксида, посебно са Запада и зна се од кога, било би корисније и паметније да међувладни панели о климатским промјенама и климатолошка заједница УН-а, не троше узалудне напоре и не брину много о одређивању количине овог загађивача, неопходног да се на неодређено вријеме продужи тренутни интерглацијални период! Иначе...!?

Трошећи милијарде за борбу против умишљеног проблема - глобалног загријавања, човјечанство губи вријеме, примичући се данима кад за све може бити касно. Треба пажљиво размотрити и спасоносну могућност, прије него што дозволимо да се избрише живот на нашој планети.

Миленко Вишњић

Штампа