Град плаћа 200 милиона за тајкуна Ђурића

пише: Слободан Васковић

На последњој сједници скупштине Града Бањалука, одржаној 26.12.2013., нашао се и Приједлог одлуке о давању сагласности за закључење Уговора о куповини градског грађевинског земљишта ради изградње дијела саобраћајнице са Алтернативном телевизијом д.о.о. Бањалука. Битно је истаћи да је Додик, индиректно, сувласник ГП „Крајине“ и то преко фирме „Калдера“, што објашњава лакоћу с којом добијају послове.

Град Бањалука финансира и гради објекте ГП „Крајине“ и плаћа њихове дугове

Приједлог је и усвојен на поменутој Скупштини, тако да ће Град исплатити АТВ-у равно 198.546,80 КМ за 358 метара квадратних земљишта. Прецизно, Град АТВ-у плаћа 554,60 марака по м2.

Да разјаснимо неке ствари - не гради Град никакву нову саобраћајницу, како би се то могло закључити из Приједлога одлуке, већ је та цеста поодавно направљена, а ријеч је о Гундулићевој улици, односно њеном продужетку (од АТВ-а до Булевара Олимпијских побједника).

АТВ, (под условом да им заиста јесте одузет дио земљишта током изградње те саобраћајнице), има право да наплати оно што је њихово, али је, најблаже речено, итекако спорно да ли је Град Бањалука тај који треба да исплати тај новац. Посебно у вријеме свеопште кризе, када се закида на свим ставкама, а највише на социјалним давањима.

У ствари, Град Бањалука никако није требало да исплати новац АТВ-у и да гради Гундулићеву улицу (њен продужетак), већ је то требало да учини ГП „Крајина“, на чијем је челу Борко Ђурић, тајкун Милорада Додика. Кренимо редом.

Уговор

ГП „Крајина“ и Град Бањалука су 07.07.2003. године потписали Уговор о регулисању међусобних односа у вези уређења градског грађевинског земљишта у Бањалуци, на локацији између Алеје Светог Саве, Булевара Српске војске, продужетка Гундулићеве и Нове улице.

Ријеч је о огромном комплексу земљишта које је ГП Крајина добила малтене џаба од некадашњег Министарства одбране РС (25.10.2000. године, у вријеме првог премијерског мандата Милорада Додика) и које је платила са 84 стана за припаднике ВРС (види додатак). На том земљишту ГП Крајина је у протеклих 13 година изградила читав градски кварт, а њени власници зарадили неколико стотина милиона КМ.

Поменутим Уговором између Града и ГП Крајине прецизирано је да „додијељено градско грађевинско земљиште није уређено“, што је нонсенс, јер то није било тачно, будући да се та огромна парцела налазила у самом центру града.

Међутим, „неуређеност“ је била стајни камен на који су се ослонили тадашњи градски оци, на челу са Драгољубом Давидовићем, како би могли ГП Крајину ослободити плаћања дажбина Граду. Уговором од 07.07.2003. године то је и прецизирано. Према поузданим информацијама, вриједност дажбина је 56 милиона марака и ГП Крајина је поменутим документом ослобођена плаћања тог силног новца.

Изградња саобраћајница

Заузврат, ГП Крајина била је, према том Уговору, дужна изградити водовод и канализацију, електроенергетска постројења, телекомуникације, топловоде и саобраћајнице.

„Обавезе ГП Крајина су да о свом трошку изведе, у складу са просторно планском документацијом, инфраструктурне и друге објекте на предметној локацији у границама обухвата из члана 4. овог Уговора како слиједи:

-новопланирана ободна саобраћајница: продужетак Гундулићеве улице дужине 560 м и новопројектована улица дужине 250 м“, наводи се, између осталог, у члану 5. Уговора о о регулисању међусбних односа у вези уређења градског грађевинског земљишта у Бањалуци, на локацији између Алеје Светог Саве, Булевара Српске војске, продужетка Гундулићеве и Нове улице, који су ГП Крајина и Град потписали 07.07.2003. године.

Нема дилеме да је ГП Крајина била дужна да изгради продужетак Гундулићеве улице, али то се није десило. Тих 560 метара изградио је Град Бањалука сопственим средствима, а, истовремено, градске власти нису наплатиле дио од оних 56 милиона КМ, за колико су ослободиле ГП Крајину.

Град ради послове ГП Крајине

У овој ситуацији, Град је урадио послове ГП Крајине и наступио је као њихов инвеститор и подизвођач радова. Сада Град плаћа и земљиште АТВ-у, премда је то морала да учини ГП Крајина.

Нема дилеме, лако је бити бизнисмен када државне и градске институције плаћају све твоје трошкове, као што је то случај са ГП Крајином.

Вратимо се Уговору. Према том документу, Град је био дужан да обезбиједи „за продужетак Гундулићеве улице и новопројектоване улице грађевинску дозволу и сву документацију у вези са тим, полагање асфалта, вањску расвјету, хоризонталну и вертикалну сигнализацију, надзор над извођењем радова и технички пријем“. (члан 7 Уговора)

Много тога је Град преузео на себе, чак и „полагање асфалта“, али и даље остаје чињеница да је према члану 5. ГП Крајина била дужна да изгради Гундулићеву. Бар до асфалта. Очито је, да су „полагање асфалта“ у Градској управи схватли више него буквално, па су умјесто ГП Крајине изградили цијелу цесту.

И још, умјесто ГП Крајине, исплатили АТВ-у двјеста хиљада КМ. И то у изборној години?! И, наравно, нису уопште потегли плаћање дијела дажбина од 56 милиона КМ, које је ГП Крајина требала измирити Граду, јер нису урадили посао прецизиран Уговором.

Важно је знати и следеће: реална вриједност изградње 560 метара Гундулићеве улице је цца 750 хиљада КМ. Када се томе дода да је Град АТВ-у исплатио цца 200 хиљада КМ, онда је јасно да је само на овом послу градска управа Бањалуке ГП Крајини поклонила готово милион марака.

Олимпијски побједници у варању

Није Гундулићева једина саобраћајница коју је Град изградио за ГП Крајину.

Булевар Олимпијских побједника свечано је отворен 06.10.2007. године. Врпцу су пресјекли тадашњи премијер Милорад Додик и тадашњи градоначелник Драгољуб Давидовић. При том су истакли да је у изградњу те цесте Град уложио 1.797.000 КМ. Ова саобраћајница спаја улицу Др Младена Стојановића са источним транзитом, њена дужина је 720 метара, а ширина близу 11 метара.

Важније од онога што су тада рекли је оно што су прећутали, а то је да највећи дио цесте пролази кроз земљиште ГП Крајине, које су бадава добили од некадашњег Министарства одбране РС.

Сходно Уговору из 2003. године и ту саобраћајницу требало је да изгради ГП Крајина, али то је умјесто њих учинио Град. И не само то: за земљиште које је ГП Крајина уступила за цесту, Град им је додијелио 4.000м2, уз огромни комплекс на којем су изградли бројне стамбено-пословне објекте. На тих 4.000 м2 квадратних, ГП крајина је већ изградила стамбено-пословну зграду, али је није укњижила на себе.

Гаврановић одбио пола милиона марака

Наравно, нису платили ни марке за дажбине. Треба рећи истину и навести да је Ђурић, наводно, пристао да за ту зграду Граду плати око пола милиона марака, али је то одбио градоначелник Слободан Гаврановић.

Зашто, просудите сами?

Све у свему, Град Бањалука приљежно ради послове за ГП Крајину, финансира их и одбија да било шта наплати од те фирме. Због чега Ђурић и остали сувласници ГП Крајине несметано трпају милионе у џепове.

Када су Ђурићу недавно скренули пажњу на чињеницу да Град извршава обавезе ГП Крајине, он је лаконски одговорио: “Ко је тјерао Град да ради умјесто мене”?!

Ђурић је, нема сумње, прецизно објаснио своју позицију, а било би интересантно када би јавности саопштио да ли и колико бивши и садашњи градски оци и мајке имају станова и пословних простора у градском кварту који је изградила ГП Крајина?!

Тада би се разјаснило ко и шта их је тјерало да граде умјесто Ђурића

Додатак: ГП Крајина

Успон „ГП Крајине“ почиње крајем октобра 2000. године и крајем првог Додиковог премијерског мандата, када им тадашњи Министар одбране у влади РС Манојло Миловановић, мимо закона продаје 175 дунума земље, са припадајућим објектима, која се налази, малтене у центру Бањалуке. Заузврат је „ГП Крајина“ имала обавезу да за потребе војске изгради 84 стана. Цијена квадрата била је изузетно висока - 1600 марака, а укупна вриједност станова 9,5 милиона.
ВРС је тада своје објекте, који су касније порушени, процијенила на, такође, 9,5 милиона, па је јасно да је огромна парцела дата „ГП Крајини“ бесплатно. Правобранилаштво је одмах указало на незаконитости, али узалуд: кренуло се у реализацију пројекта. Већ на том првом кораку, Крајина је зарадила више од 40 милиона марака, јер је стварна вриједност земљишта у једном комаду износила 50 милиона. Да је испарцелисано и продано лицитацијом, његова цијена би, како тврде стручњаци, достигла астрономских 210 милиона марака.

Битно је поменути и власнике „Крајине“. Највећи пакет акција, њих 38,2 посто посједује Миленко Чичић, који је уједно и власник компаније „Калдера“. Ту је и Борко Ђурић, директор фирме који посједује 13,9 посто акција, Мирослав Вујатовић, са 12,5 посто, колико има и Бране Јанковић, власник пола Господске улице у Бањој Луци и сувласник хотела „Босна“ у истом граду. Ђурић је и предсједник Привредне коморе РС, с чим се круг уносно затвара.

Зарада ГП Крајине

„ГП Крајина“ инкасирала је 2008. године чак 27 милиона КМ нето добити, годину касније 14 милиона, а 2010., у сред кризе, 11,5 милиона марака, када јој је укупни пословни приход био 23 милиона. У 2011. њихова добит је пала на 2.857.075 КМ, док је у 2012. износила  350.000 КМ. У првих шест мјесеци 2013. имали су нето добит од 205.000 марака.

Битно је истаћи да је Додик, индиректно, сувласник ГП „Крајине“ и то преко фирме „Калдера“, што објашњава лакоћу с којом добијају послове.

Штампа