Миленко Вишњић
Родоначелник идеје о Евроазијској заједници (Евразийский Союз), се сматра председник Русије, Владимир Путин и његова странка Јединствена Русија (Единая Россия). Остваривање те идеје, многи сматрају, да и није тако једноставн посао, али је циљ свакако достижан.
На састанаку премијера држава чланица ЗНД, у вили Константин у Санкт Петербургу у октобру 2011. године, Путин је тријумфално најавио споразум о формирању зоне слободне трговине, након година безуспешних преговора. Када је руски премијер, Владимир Путин, први пут објавио своју намеру да се врати у Кремљ, још у јесен 2011., један од првих програмских текстова које је објавио, био је, да је он потпуно посвећен и да ће дати све од себе да оствари своју визију Евроазијске Уније.
У октобру 2011., земље потписнице су постигле споразум о оснивању зоне слободне трговине у оквиру ЗНД . Неки стручњаци верују да је овај уговор полазна основа за стварање новог удружења и да ће се повећати укупан број чланова. У току евроазијског економског самита Заједнице, Владимир Путин је најавио планове за стварање Евроазијске Уније на основу будућег заједничког економског простора. Иако структура будуће организације и конкретни планови за њено остварање још нису дефинисани, већ је изразио жељу за заједничким пасошима, визама и заједничкој валути. "Предлажемо снажно наднационално удружење, способано да постане један од стубова у модерном свету и да служи као ефикасан мост између Европе и Европско - Азијског региона", написао је Путин у Известија у октобру 2011.
- Наша нова унија и садашњи јединствени економски простор, ће бити отворени за приступање и другим земаљама ... То значи да ћемо пружити руку сарадње свим нашим суседима, нашим пријатељима, стварајући за њих услове да модернизују економију и побољшају животе својих људи, рекао је Путин на том састанку.
Сада, када се Путин вратио у Кремљ, а остаје још шест година, а можда и 12, овај приоритетни пројекат, изгледа, осуђен је на нову енергентску инфузију. Иза званичних честитки, које се изливају из престоница чланица Заједница Независних Држава (ЗНД), остаје реална могућност и питање, да ли се ближа интеграција може постићи на равноправној основи.
Питање је јасно да је ова интеграција важна за Путина. Само две недеље након излажења чланака у Известија, Путин је био домаћин састанка са премијерима Јерменије, Белорусије, Казахстана, Киргистана, Молдавије, Таџикистана и Украјине у Санкт Петербургу и тријумфално најавио споразум о формирању слободне трговинске зоне, након година бесплодних преговора.
"Ми отварамо наше тржишта једни другима, што значи да ће роба бити допремана на наша тржиштима по нижим ценама, а што ће пружити боље услове за покретање нових заједничких предузећа и пројеката", рекао је Путин. "Све ово, наравно, повећава и конкурентност свих наших економија.", наставио је.
"Нема другог начина"
Путин види евроазијске интеграције, пре свега, као начин учвршћивања руског међународног положаја, каже Киргистански политички научник Марс Сариев. "Након избора, мислим да ће Путин покушати да оствари своју визију о моделу који обухвата евроазијске, ЗНД и друге земље", каже Сариев. "И тако ће Русија наставити да одржава веома блиске односе са Киргистаном, а то ће Киргистан, насигурно, гурати у придруживање царинској унији и, коначно, Евроазијској унији. Ако Русија и ЗНД не успе да нас прихвати, тада ће сама Русија тешко успети, била би само предграђе Европе или извор сировина за Кину. Не постоји други начин за Русију", каже Сариев.
У свом манифесту у Известија, Путин је нагласио да Русија "неће журити или гурати друге". Државе требају да потпишу иницијативу на основу њихових "дугорочних националних интереса и никако другачије", рекао је он.
"Али земаље, које седе за истим преговарачким столом са Путиновом Русијом, се често осећају као да њихов огромни сусед манипулише са њиховим национални интересима. Москва је недавно најавила забрану увоза украјинског сира, потез за који многи мисле да тиме Путин покушаva да изврши притисак на Кијев да би Украјина пристала на већу интеграцију у Унији и да је успори у њеним напорима да се приближи Европској унији...", коментаришу неки западни медији.
Украјински посланик Олег Зарубинскии, члан међупарламентарне групе, Русија - Украјина, очекује да ће Москва наставити свој тврди приступ у бављењу Украјином.
"Током последњих неколико година, Дмитриј Медведев је био у Кремљу, али одлуке о кључним питањима у руској политици - и домаћој и страној - која су се доносила, де факто, одређивао је Путин", каже Зарубинскии. "Дакле, не можемо рећи да ће бити нека врста фундаменталних промена или, како неки кажу, тектонских промена. Путин има свој сопствени стил: оштра, прагматична, а понекад богами, и сурова политика, укључујући и политику у спољним односима", наставио је Зарубинскии.
Проблем гаса
Украјинсји сир, у овом случају, је само пуцањ упозорења. Кијев зна, из искуства из прошлости, да када Русија заиста жели да добије пажњу, она одсеца гас. Такође, Путинова визија ће имати тешкоћа и у Кавказу, коментаришу неки западњаци.
Кључна земља у том региону је нафтом богат Азербејџан. Многи Азербејџанци мисле да је Медведев учинио искрене напоре у унапређењу решавања у Нагорно-Карабах сукобима, између Јерменије и Азербејџана. Насупрот њима, има и оних који мисле да Путин сматра да је тај сукоб, као загнојена рана, и као начин за повећање утицаја Русије на обе земље.
У последњих неколико месеци, Баку је окренуо своју пажњу ка Западу, тражећи директно тржишта за свој природнои гас, уместо у Европи, а не као што Москва жели, да продаје сву своју енергију Руском Газпрому, коментаришу неки извори.
Богат енергијом, Туркменистан је такође опрезан због оштрог приступа Путина. Туркменски аналитичар, Аманмурад Бугаев, такође мисли да Путину недостаје суптилности неопходно потребне да оствари визију, коју је изнео у свом чланку у Известија.
"Путин ће сигурно покушати да ојача руску хегемонију у централној Азији", каже Бугаев. "Када је реч о Туркменистану, Путин је одувек желео да туркменска економија буде зависна од Русије. Он чак то и не крије.", рекао је Аманмурад Бугаев.
У листу Известија, Путин је написао да Евроазијска унија треба да се гради на наслеђу Совјетског Савеза: инфраструктура, развијен систем регионалне специјализације производње, заједнички простор и језик, наука, култура и валута. - Али наслеђе Совјетског Савеза, како у погледу својих сопствених ставова у региону, тако и опрезности својих партнера у ЗНД - може отићи дубље него што он мисли, коментаришу неки запдни аналитичари.
2 коментари::
Ovak kratka istorija Evro-Azijske unije, je samo dokaz više da ima alternativa, onome što se danas zove EU i SAD, sile koje namjeravaju da osvoje svijet. Ili, tačnije, kada bi i uspjeli u tome, to bi, na kraju bile samo SAD. SAD bi lako srdili EU, po zajedničkoj okupaciji svijeta.
ЕАУ, није алтернатива ЕУ, него место где ће и ЕУ моћи да се спаси зла, званог САД. То је будућност и ЕАУ и ЕУ, под вођством Русије. Највећи и најјачи треба да буде лидер.
Постави коментар