Серија постова који следе, има за циљ да се критички осврне на политичке циљеве и програме важнијих странака, колико су обећали у својим „програмским циљевима“, а колико су обећања испунили. Иначе, није ми то омиљена тема, али сам се ипак одлучио на то из неколико разлога; прво, питам се зашто људи не памте шта је обећано и, друго, ако памте, питам се шта се онда дешава с нама...? Можда смо склони да споро памтимо, а брзо заборављамо?
Почињањем са СНСД, тиме никако не одређујући, нити сугеришући мој лични и идеолошки став, колико дајући стварни значај тој странци у политичком животу Републике Српске, па и у самој БиХ.
Већ у уводном делу свог политичког програма, СНСД се определила, између осталог, и за „странка социјалне интеграције, једнакостии правде“, затим се позива на великане српске социјалдемократе, Светозара Марковића, Димитрија Туцовића и Васу Полагића, потом је за „снажну социјалну државу“, „новом пензионом систему“, и завршавајући свој уводни део рекавши „Све остало треба да буде ствар тржишне утакмице. Системом социјалне заштите, оптималне запослености и остварењем привредног раста, као темељних претпоставки социјалне државе, остварићемо бољи живот за све.“
Гледајући горње редове, не може се одољети утиску, да само човек са ненормаланим расуђивањем, може имати ишта против таквог програма, сем „неколицине“ окорелих криминалаца и учесника твз приватизације, који су, успут, највише имали доброг од оваквог „социјалдемократског“ програма. Колико је само пута поменута реч „социјална“?
Шта је остварено од тога свега, најбоље знају хиљаде оних који су остали без посла или, тачније сви, сем хиљада оних који су се ухлебили у институције управе, зграду владе РС, невладине оне, невладине ове, борачка она, борачка ова, синдикат овако, синдикат онако... Ипак, форма је испуњена: борце представља владин човек, синдикат, владин човек, пензионере, владин човек... Али, и поред испуњене форме, људи се „почињу мало бунити“, као да и није све тако добро.
Настављајући са „РЕПУБЛИКА СРПСКА И БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА“, програм је, у већем делу, оправдао трошкове папира. Једино што није планирано, у самом програму, је укидање ентитетске линије, која је пролазила кроз дистрикт и још на то, неколико десетина пренесених надлежности на Сарајево. Разумљиво, не може се све тако детаљно планирати, а и ко би за тако нешта замерио.
У делу „ЦИЉЕВИ ПОЛИТИЧКОГ ДЈЕЛОВАЊА“ под тачком један, почетак охрабрујући „.Залажемо се за друштво високог степена слободе, демократије, просперитета и социјалне сигурности, за друштво солидарности и владавине права“. Какви су резултати ове заклетве, не треба ни коментарисати. Брига за мир у југоисточној Европи је преокупација у тачки два, истог поглавља. Део који се односи на „специјалне везе“, није покварен, макар док су у Београду на власти „наши“. И декларативно и суштински, програм се остварује и држи слова у делу „...Остваривање сарадње и заједничких пројеката на регионалном нивоу, најбољи је пут ка европским интеграцијама.“
НАТО савез није поменут, али је и ту доста учињено, Радмановић је на време однио писмо у Брисел. Што се тиче „Желимо да Република Српска и БиХ управљају својим надлежностима и да односи са међународном заједницом не буду односи тутора и штићеника.“, је „одбрањена“, ако се то оправдава са „мора бити како Европа каже“.
После наглашене љубави према „Европи“, можда је сувишна тачка пет, истог поглавља, где се наглашава приоритет „...постизање и имплементација Споразума о придруживању и асоцијацијис Европском унијом, као стратешким циљем БиХ.“ Добро је, нема шта, што се програм солидарише са САД и укључује у „борбу против исламског тероризма“. Па како би они без наше помоћи? Можда је било довољно што бомбардују цели исламски свет, а можда им је ипак потребна и наша помоћ? Ко зна, важно је да сами одлучујемо?
„10. Противимо се било каквој дискриминацији“, је, у већем делу „одбрањено“, сем малог заборава да постоји и источни, занемарени део РС, али ту је братска СДС да штити своје инересе.
„12. СНСД се залаже за демилитаризацију БиХ.“, је, такође, оправдала своје постојање, макар у делу који се односи на укидање ВРС. Да ли је планирано да се формира војска БиХ, не могу да разазнам из програма, али она успешно делује по Азији? Па, можда је и то успех?
Изгледа да је најбоље остварен део програма који се односи на приватизацију „Подржаћемо приватизацију која ће довести до повећане конкурентности и економске ефикасности привреде у функцији стварања већег друштвеног производа“, макар у делу где смо се решили толиког броја радника. - Па, побогу, није ово СФРЈ, па да радници имају посла, ово је демократија, рекли би острашћенији заљубљеници приватизације.
Тачка са садржајем „...подстицај станоградњи и обнова инфраструктуре“, можда је и оправдала своје постојање, ако се занемари да је хиљаде уплатило „газдама“, па се сад, морају (не могу) да туже, јер немају новца за судску таксу.
Али, тачка „19. Корупција и криминал изједају изнутра друштва у транзицији, какво је и наше. Системска борба против ових појава, која обухвата како законске, тако и перманентне оперативне мјере надлежних“, је шлаг целог програма и најатрактивнија тачка за, кад би постојала опозиција, за опозицију, а и за интелектуалце, али они нешто ћуте.
Остале тачке до тачке 28., све се баве социјалном правдом овако или онако, али ова тачка заслужује велику позорност „28. У пракси ћемо ефикасно афирмисати еколошку димензију привредног и свеукупног живота. Доприносићемо свим видовима развијања еколошке културе, од законских норми и унапређивања еколошке свијести, до укључивања у планетарни модел еколошких напора и програма“, јер је једина тачка која је у потпуности остварена. Како?
Тако што је, кроз све горе наведено, омогућено да се све „очисти“ и да земља остане еколошки чиста, уништене фабрике, нема ни једног фабричког димњака да дими, нема производње цигарета, а и пиво ће ускори престати да се производи. Што би рекао наш народ „највеће зло има и своју добру страну“, е, овде је, нажалост, добро то што је све систематски уништено. И да ово украсим „Наш циљ је еколошки здрава демократска заједница.“
4 коментари::
Kada je Gaj Julije Cezar, kao mlad čovjek, neiskusan u politici, pitao Pompeja Velikog (koji je tada već bio rimski konzul i "vrhovni šef" Rimske Republike a poslije će sa Cezarom sklopiti savez, pa čak se i oženiti njegovom jedinicom kćerkom Julijom) -kako da postane dobar političar?! -ovaj mu je odgovorio: "...moraju te čuti, a ono što obećaš -moraš ispuniti!"
Obožavam za poređenje uzeti jaku I prije svega istorijsku činjenicu, nešto što djeluje kao trajna i bezvremenska kategorija- arhitip! Cezara su svakako dobro čuli oni koji su ga slušali, a vjerovatno je i on sam ispunjavao ono što je prethodno bio obećao! Kolika je njegova moć i slava, koja traje evo već preko 2000 godina, sramota je uopšte komentarisati!
E sad, da ne pomisli neko da želim praviti suvu paralelu između drevnog Cezara i nedaj Bože nekog našeg lokalnog politikanta- ne, ne to nije u redu, prije svega sa tačke gledišta istorijske važnosti! S umjetničkog aspekta to bi, u najmanju ruku moglo izgledati, kao "Bog i šeširdžija"!
Prije nego što je došao na vlast Cezar je bio kurilski edil! U doba rimske republike, taj položaj je bio neka vrsta neka vrsta drevnog premijera: starao se o poslovima privrede, transporta, socijalnim pitanjima i sl. Između ostalog, dužnost kurilskog edila je bila i organizovanje svetkovina i igara koje su se održavale u rimskoj Areni! Budući da je bio jako intelgentan, Cezar je vrlo brzo shvatio važnost "hljeba i igara" i trudio se na sve moguće načine da gladne nahrani a besposlene zabavi! U svakom slučaju, bio je dobar političar! Davao je svojim podanicima ono što im je manje- više bilo najpotrebnije, a istovremeno svojim nadređenima davao prostor za raznorazne manipulacije, kojih običan narod, niti je bio, niti je trebao biti- svjestan!
Budući da se država od svog nastanka pa sve do danas (a to je čak 6.000 godina), nije suštinski mijenjala, niti se suštinski promijenila potreba ljudi za stvaranjem države kao do sada najvišeg stepena organiovanja ljudi, isto tako suštinski se nije promijenio metod vladanja! Kroz svih 6 milenijuma smjenjivali su se samo raznorazni oblici!
I danas je tako! Na žalost. Na žalost mi nismo moćna imperija koja može da nahrani gladne, koja ima novca da ih malo zabavi, da privremeno zaborave da bi trebali da jedu! Mi smo mali, skromni, a htjeli bi smo, kao I svi, biti velika gromada I civilizacija, koja će ostaviti što dublji trag u vremenu čovječanstva!
Isto kao I u antčko doba, I danas su velike imperije na sceni! Veliki imperatori, mislioci, vojskovođe, pjesnici… I danas se edili staraju o javnim poslovima I organizovanjem igara.
“. . . princip je isti, sve su ostalo nijanse.” Đ. Blašević
Doduše, nema više borbi sa divljim životinjama u areni, ali smo od ljudi stvorili takve divlje zvjeri od kojih bi antički lavovi pobjegli!
Nekad sam I sam trenirajući pomalo boks, shvatio koliko je viteška bila ta disciplina! Biješ se po pravilima! Gore ruke, nema niskih udaraca, nema davljenja, rvanja, ujedanja, grebanja- samo muški, uspravno stoje njih dvojica zadaju I primaju udarce po strogim pravilima! Ako ne udaraš po pravilima slijedi opomena, pa karton pa dikvalifikacija I gubljenje meča! To je prava džentlmenska borba, iz koje obojica izlaze dignutih glava. Danas je na sceni, kako ga već zovu, Ultimate Fight- borba dvojice u kavezu, svim raspoloživim tehnikama, zahvatima, udarcima, ujedima –borba na život I smrt! Borba u kojoj jedan mora biti poražen I što je još bitnije ponižen! Nema remija?!
Izgleda da volimo da gledamo krv! Izgleda da volimo da gledamo surovu borbu za opstanak! Ne tuču!!! Ne to. Što je žvot teži, to više krvavih scena trebamo!
Devedesetih godina prošloga vijeka, u našoj dragoj I voljenoj matici, kada se susrela sa ratovima, krizama sankcijama, štrajkovima, nezaposlenima- ama ništa nije tako dobro funkcionisalo kao industrija zabave! Zam, Gold, Grand I povrh svega PINK!
Jedna od “njegovih” pjesama, s kraja devedesetih ovako je kazivala:
“…pa začepi uši I zažmuri,
Da radi rad pleme guzičasto.
Heroinom trguju panduri,
na ekranu sve je ružičasto.” Bora ĐORĐEVIĆ
Vladajuća garnitura je zabavljala narod! Prije svega bio je to, a I danas dan je, nevjerovatno unosan posao! Ko se lati mikrofona- para “ko pleve”! Pošteno! Daj šta daš, izem ti više motiku I ralo, oću da pevam! Ko peva zlo ne misli?! Šta bi sa basnom o cvrčku I mravu?! – more jebeš mrava, oću na more!
Strašan pokret eeee!!! Taj PINK se umnožio I svi imaju svoj PINK! Naravno I mi imamo svoj PINK BH!!! Zamisli ee?! I ne samo to!!! Pink BH je prva zajednička televeizija u BiH, I jedan od prvih velikih zajedničkih projekata!!! Aaaaa, tu je kvaka!!! Jedino oko čega se kerovi slažu, jeste da im treba svima malo više ružičastih svakodnevnih priča, malo više igara za narod a za hljeb- ako ima još koja konzerva dobrog starog ikara- dobro bi došla!
Jesu nas malo I veliki imperatori nahuškali, ali I mi smo bogami bili uobrazili da smo jaki!
Htjeli i mi da budemo veliki, velika imperija, a nismo ni tada znali, niti danas znamo kako?!
Prvi bi htjeli “ovako”, drugi “onako”, treći iako nemaju baš nikakvu ideju “kako”, uvijek su po pravilu protivni idejama “prvog” I “drugog”!
A mikrofon, radi li radi! Više mikrofona, samostojećih ženskih najlonki I sexy rublja- nema na Svijetu nego “u nas”!
Svi skupa, pretvorili smo se jednu veliku arenu, jedan veliki circus I jedno veliko zabavište!
Svi skupa smo samo dvorske lude, koje treba da zabavljaju evropsku gospodu, i šta drugo možemo da im ponudimo?!? Ništa osim “mikrofona”!
Sad bi neki, dali sve da mogu nazad preko Rubikona, al’ ne može!
“Kocka je bačena!” Gaj Julije Cezar (Iacta Linea est.)
Ukratko, koliko sam ja shvatio, SNSD, stranka levice, je uradiola sve što je bilo u njenoj moći da učini entitet jadnijim i siromašnijim, više nego u tursko vrijeme, a što se tiče njene orijentacije, otišla je više desno, nego i prije nacionalnog-otadžbinskog, rata.
Постави коментар