Као најопаснија зараза, западом се шири параноја због наводних руских упада у његове добро заштићене информационе системе. Од утицаја на избор председника САД, до избора у Холандији, Француској…
Ширење параноје од повратака Руса на Балкан, до тужбалице да је питање дана кад ће Москва искључењем целе електро мреже увести мрак у САД. Блокирање стварања и ширења Евроазијске заједнице је циљ…
Западна доктрина, названа – „промена режима“, нигде није пролазила без већих проблема и с лакоћом, сем с мало паљевине државних зграда у Србији. У Ираку и Либији је посејан крвави племенски и верски раздор који траје и до данас…
Египат се, изгледа уз помоћ Русије, некако и на крају, искобељао из вечито разјапљених чељусти имеријалиста. Иран и Сирија, такође, изгледа уз помоћ Русије, остају најжилавији примери отпора неолибералном походу.
Параноја због Русије
Стварна параноја од наводне опасности из Русије шири се међу обичним светом на западу. За политичку елиту, то је само део тајног информативног рата ротив Москве.
Невиђена опседнутост Путином, коју шире тзв. главни западни медији, финансирани од „дубоке државе„, одавно је постала предмет расправе стручњака свих боја, психолога посебно.
Велики политички и економски потреси у ЕУ, Брегзити, Фрегзити, Грикзити, избегличка криза, избор Трампа, битка за Балкан, наводни руски хакери… Параноја због Путина, шири се Западом!
Проблеми, како на политичком, тако и на економском плану, много успоравају испуњење традиционално злокобних планова Запада према не-западним цивилизцијама.
Све им пуца због избегличке кризе, међу њима су сукоби… Британија бежи из ЕУ, Вашингтон не подржава ЕУ, Берлин ствара Нови рајх, НАТО види своју независну политику – осамосталио се…
Грчка на чекању, Италија чека на потезе Француза, Берлин убрзано ствара Четврти рајх, Фрацузи се плаше Четвртог рајха, Ирска ротив Лондона, Шпанија брани целовитост… хиљаду проблема имају „демократе“. Све личи на смак света!
Јачање војне, економске и сваке друге моћи Русије, Кине, Индије, Бразила, па и Ирана, и других још неокупираних земаља, и њихове све чвршће међусобне везе, почињу да збуњују и нервирају Западну цивилизацију на заласку.
Са земљама такозване транзиције, укључујући и државице наше одавно разорене „сви Срби у једној држави„, Запад је завршио релативно брзо, уз пар стотина или који милион више људских жртава. Западни савезници су успели променити све режиме: из „недемократских“ у своје, и само своје – марионетске.
Путин: У рату смо, и Русија мора победити!
– Оснивање Евроазијске Заједнице и поновни избор Владимира Путина за председника Русије, јесте почетак историје и коначан почетак краја лажних западних вредности; његове неолибералне демократије; њене арогантне манипулације, користећи тзв. обојене револуције или, користећи тзв. “хуманитарне” интервенције – оцењује Џон Бекмен у изјави за руски лист Правда.
Многи стручњаци и аналитичари за геополитику се слажу, и још пишу много о томе, „откако је Путин добио јаку подршку на последњим председничким изборима, Русија ће победити у овом рату„, о чему је говорио и сам Путин 2012. године, као и то да ће се се сигурно и брзо распасти НАТО и ЕУ.
Наиме, славећи дан победе над фашизмом, Путин је у свом говору рекао да је Русија већ у рату и да ће добити тај рат, зато што је победа у генима руског победничког народа. – Рат против Русије је у току и ми ћемо победити у том рату – рекао је Путин на тој прослави.
Запад је убио три руска цара, уништио царску Русију, на крају, и СССР
– Зар није управо Запад био тај, који је организовао убиства три руска цара: Павла – 1801, Акелсандара II – 1881. и Николаја II – 1918. године.
У оквиру Другог информационог рата, операција „Циклон (Cyclone) 3„ је осмишљена као блокада Евроазијским интеграцијама.
Тај план је смишљен под руководством Британске обавештајне службе – MI-6, а у садејству и интелектуалну помоћ аналитичара са Јела и Оксфорда и специјалног „Аналитичког центра 100“, из огранка MI-6, који је смештен недалеко од Лондона.
У истом том енглеском „Аналитичком центру“, та иста служба – МИ6, је развијала план о изненадном, брзом и победоносном нападу фашистичке Немачке на СССР.
„Циклон“ операција, коју је МI-6 одлучила да понови у Русији, слична и оној која је довела до распада Русије у фебруару 1917. године. Углавном, све то је усесређено једном и главном циљу – уништавајући моћ Русије, наставак колонизације, спасити и западне финансијске институције и глобалне фирме.
Нити НАТО бомбардовање Србије и довођење марионета на власт, нити дестабилизација и бомбардовање муслиманског света, нити пресељење милионског муслиманског света у Европу; нити разарање Ирака, Либије и Сирије – организоване под руководством западних служби, нису помогли да се побољша економско стање у САД и Запада уопште.
У Беликој Британији су непрекидни сукоби полиције и грађана, атентати (Запад их назива терористички напади) не штеде никога и ништа, дешавају се сваких месец дана, најмање по један. Заслужено или не, колонијалном политиком Запада према целом свету, посебно муслиманским земљама богатим црним златом, напади се све чешће дешавају.
Криза банкарског система, која је одавно почела да разара тзв. Еврозону, сигурно води банкроту већине чланица ЕУ (сем Четвртог рајха, наравно), изазваним од америчких, немачких, британских и француских капиталиста и банкара. Ситуација готово идентична узроцима Првог и Другог светскох рата.
На Међународном медија форуму, одржаном 20. фебруара 2012. године у Стразбургу, ја сам први пут објавио јавно да је Лондон највећи руски непријатељ – њен јединствени и историјски непријатељ. Главни идеолог информативног плана и напада на Русију је Збигњев Бжежински (п.а. – данас већ покојни) – пише др. Панарин, професор Политичких наука.
И Горбачов узима учешћа у информтивном рату
Операција „Циклон 3″, се активира 03.10.2011, одмах после објављивања Путиновог чланка „Нови интеграциони пројекат Евроазије – Будућност која се данас рађа“ – у руском листу Извјестија.
У првој фази операције, Горбачов долази из Лондона у Москву у пратњи неколико својих консултаната. Задатак Горбачова је био да активира неке од бивших чланова из администрације бивше КПСС, који тренутно раде у главним владиним агенцијама и руководствима тих медија: Новаја Газета, Радио Ехо и дргим.
Горбачов, који се по званичним оценама сматра кровним кривацем за распад СССР, некако успева да скупи различите групе које се међусобно не подносе: Либерале, “интелектуалце”, „аналитичаре“, утицајне водитеље ТВ емисија – који су већ дуго кварили руску омладину, и њихове прикривене сараднике у држаним агенцијама, а понајвише у РИА Новости, делујући заједно против “своје” државе.
Власти у Москви су биле изненађене јаким ударом непријатеља и нису могле да се поврате од нагле, брзе и агресивне делатности оваквог коктела непријатеља. Изгледало је да Русији нема спаса и да ће се поновити сценарио из 1917. године – распад Русије је био известан.
Али, срећом, власти су се брзо реорганизовале и одолеле том првом децембарском удару и постепено почеле да чине прве и праве кораке у првцу одбране земље.
Запад: Пучем блокирати оснивање ЕАУ!
Исте године кад у Србији долази до политичких промена – општим изборима замењено постојеће зло са још већим, у Москву долази Мајкл Мекфол, нови амерички амбасадор у Русији.
Није случајно послан баш тада! Главни задатак му је био да координше активности НВО, активисте људских права и блогере, који су већ били корисници буџета Запада.
Чим је дошао у Москву, амбасадор се заровио у вртлог информација, одмах се укључујући у пропаганду, не запостављајући ни добро плаћене блоге. Брзо се латио послова који обично нису у опису радних задатака једног угледног и, види чуда, америчког амбасадора.
Дана, 17.01.2012. амбасадор је сазвао састанак опозиције и НВО, да би размотрио ситуацију и донео важне стратешке одлуке напада на државне институције. Овај теоретичар и практичар државних удара, већ добро уходаним методама, користи финансијске награде за утицајне људе придобијајући их за антируску ствар.
Затим, супер активни амбасадор даје интервју Радију „Ехоу“. Он тим интервујом демонстрира своје организационе вештине, доказујући да је стварни професионалац за информативне ратове.
Затим креће серија интрвјуа: Комерсанту, Први Канал ТВ, Новаја Газета… Амерички амбасадор заједно са Горбачовим, иначе оснивачем Новаја Газета, координира активности опозиције у анти–Путиновој операцији у Москви.
Главни задатак ова два утицајна агента западних империјалиста је да блокирају успостављање Евроазијске Зеједнице – ЕАУ.
Ипак, државни удар је сломљен
Вјечеслав Володин, тада нови шеф Путиновог изборног штаба, успео је да 04. фебруара организује скуп на Поклонаја Брежуљку. Био је то први корак у реорганизацији збуњене Москве. У међувремену је опозиција непрекидно протествовала на Болотнаја скверу са изласцима и по десет пута мањим него на онима подршке Путину.
Задњи скуп подршке Путину, који аналитичари сматрају одлучујућим кораком на путу одбране ЕАУ, је онај који се десио 23. фебруара, такође у Москви.
Велики планирани хаос, који је замишљен по моделу оном из 1917. плус Горбачова перестројка, био је заустављен и онемогућен да се ускоро понови. Стварање и опстанак ЕАУ, јесте победа у првој етапи Другог Светског Информативног рата.
Важан услов за одрживост ове победе лежи у уклањању издајника и забрани тзв НВО. Михаил Горбачов и његови сарадници, којих нема на срећу много, су духовни потомци бездушне руске „интелигенције“ са самог почетка двадесетог века.
Ти људи и такви „интелектуалци“ су слали телеграме честитки и подршке јапанском цару, онда када је Јапан заузео руску луку Порт Артур, потопајући руску крстарицу „Варјанг“, која је са собом у хладне дубине мора одвукла све чланове посаде.
Али зато, у Србији све може
У случају успеха „Циклон 3″ операције, мање важније и многе од поменутих руских странака, појединаца или НВО, брзо би били брисани са платног списка својих западних спонзора.
Зар се случајно десио државни удар у Србији 2000. године, неколико месеци пошто се Русија решила Јељцина, бирајући бившег пуковника КГБ за председника? Очито је да је Запад много журио.
Такође, да ли је случајност да се у јануару 2012. године десио покушај пуча у Москви, два месеца пре него што је на власт у Србији дошла „друга смена„.
Зар се после победе твз. 5 октобра, слично и много раније него у Русији, није десило и у Србији? Неки од главних учесника петооктобарских крвавих догађаја; неки и праве вође, као Илић, Коштуница и неки још гори од њих, за коју годину су одбачени и постали су „поједена деца револуције“.
Ко су и шта су данас, сви ти Илићи, Коштунице, Лабуси и остали Ђинђићи? Или су се приклонили новокомпонованим еврофанатицима („друга смена„), или су дословно, или само политички, већ одавно мртви?
„Председник Слободан Милошевић, који је пркосио Западу више од једне деценије, након што је изгубио контролу над својом земљом од народног устанка на улицама Београда, провео је ноћ у свом склоништу“, извештава увек „Србима наклоњен“ британски Телеграф, поздрављајући Ђинђићев успех.
Колико год, и како год су српски револуционари насилно 12 година држали власт , „легалним“ општим изборима 2012. године, грађани Србије су (додуше у малом проценту и углавном националне мањине) изашли на гласачка места. Тиме је пуч из 2000. године легализован, што се никако није смело десити и у Русији 2012. године, а и неколико мање успешних покушаја пре тога.
Српски пучисти су 2012. замењени својим некадашњим, наводнољутим политичким непријатељима, препуштајући им чак и своју идеологију издаје.
Неки „Срби“, највернији западним вредностима су чак толико радикализовали свој однос према патриотизму, да су зарад шаке долара и мало власти, заклетим српским непријатељима обећавали и дали и добар део српске земље, сагласно њиховим тренутним потребама.
У првим годинама после „демократских“ процеса 2000. године јавности су били добро познати Чеда и антисрпске НВО – поштено и јавно нудећи главу Милошевића, цели Космет и Републику Српску, да би тек после општих избора 2012. године били отписани – пали су у сенку много талентованијих европејаца.
Те изборне „политика и према западу и према истоку“ године, дошла је друга смена, много европскија – Запад је на власт у Београду поставио „фактор мира и стабилности Балкана„.
Укратко, неки и некадашњи проверени пријатељи Запада су брисани са његовог платног списка, а на њихова места су уписана нова имена која и данас владају оним што је остало од Србије. Политику коју воде, гаранција је да ће владати модерним, европским Београдским пашалуком.
Не изгледа ли нам да сви издајници, били они Руси или Срби, Кинези или Французи, много личе један другоме?
0 коментари::
Постави коментар