Додик: Стратешки интерес Српске

Миленко Вишњић

Да ли ми, као народ и ентитет – посматрано на плану патриотизма – имамо имало разлога да не будемо забринути због лошег стања у земљи? Да се радујемо!? Да ли нас оптерећују и јесмо ли већ огуглали на ријечи: Ронхил цигарете, шверц цигаретама, Зграда Владе, Зграда РТВ дома, аутопут – било који за 150 милиона, пљачка грађевинског земљишта, подјела скупих станова, Аеродром Требиње, авиолинија Бањалука-Цирих, Термоелектрана - једна и друга или, можда још угља има негдје…?

Јесмо ли се стварно навикли и не реагујемо више на ријечи, као да нису изговорене; Шуме Српске – некад биле наше; ријека Дрина – што је текла, текла је; Савски мост – без моста; Аутопут Градишка-Бањалука – до Лакташа; Јужни ток – куда, Брчко поклоњено; Хипо банка – њихова; СИПА – чија је; Тужилаштво БиХ – чије је; ИР банка – њихова; Специјално тужилаштво – њихово или, Тужилаштво у Минхену – швапска посла…

Те се наставља; Српска кућа, али само наша; Кустурица и сви његови градови; Моника Белучи – ал’ је лијепа; Мишковић – у затвору; Ђурић - један и други - и с ове и с оне стране Дрине; ПИО – негдје се загубило 350 милиона; конзорциј - Зекстра-Боска-ИРБ; Горану 5,  а Игору, за сада, само 3 милона, а најстаријем у Породици – мерцедес; фирме - кћерки и сину; воћњак – велики, средњи и мали; Игор негдје затурио 10 милиона - у Хипо… Николићу – “ти си политички побачај”… Гафовима, нема краја!

Породица са подигнутим средњим прстом

Да, стварно, много је тога  написано и речено, што јавност породици Додик ставља на терет. Не би ли било много једноставније, за Породицу, не чинити та добра не-дјела и, Породица би била мирна од оговарања? Наравно, ограђујем се, ако има имало у свему овоме истине? Ја ништа нисам рекао! Је ли Додик персонификација Српске и шта би се десило да јадна Српска остане без њега? Судећи по ономе, како је народ лако преболио и Рашу др. Караџића, изгледа – народ, не би дуго био у црнини?

Ипак, било би и штете, како да не; наравно да би било. Неколико, и до 50 хиљада “упослених”, летјело би са буџета.  Ко би ријешио случај - Приједорска петља? Од кога би радници Јелшинграда добити разлику губитка - Влада откупила за 5 милиона, а продала пријатељу Ђурићу за нешта више од 5 хиљада? Шта би било са Цвјећарових 230 дулума, који су добијени од Града, а за надокнаду, плаћајући - ништа? Шта би било са фирмом Гранд Траде и гдје би се смјестио кукавни и јадни Телеком Српске? Бадава Телеком даде 12 милиона унапријед за будуће кирије. Још кад би, не дај боже, с Додиком отишла и министар Сребренка Голић, потписник нелегалне грађевинске дозволе за изградњу у Пицином парку - пуно губитака би било!?

Гдје би Тамарис, сваке године, чупао и садио своје зелено зеленило? Шта би било са толиким, на брзину склепаним, Менаџмент факултетима и њиховим дипломама? Ко би богатим родитељима вратио новац? Шта би се десило на државним факултеима да, не дај боже, Српска изгуби Милета? Образовање је процес у коме друштво преноси акомулирано знање, вјештине и вриједности, с генерације, на генерацију. Јесу ли државни факултети квалитетнији од Менаџмента? Били су, прије него што су се почеле дешавати грубе кадровске грешке, углавном из кадровске базе Србац.

Један пример; неки, а опет, ко би него Милини, направили су веома грубу кадровску грешку на АГГ факултету, кад су за декана факултета поставили Миленка Станковића, човјека без иједног часа у настави; за продекана за наставу - Мају Додиг(к), пропалог студента тог истог факултета. Па, људи, је ли ово могуће! Немам иформација да ли је и Маја из Српца? Неки бране Мају – веле, макар је постала сликар, а они вјернији – додају, и академски. Други брину, какви ће то бити инжењери, када их пропали студент-сликар подучава? Биће још аутопутева, ако богда – требаће пројектанти. Или, слике су важније?

И, ни близу краја - да ли би се угасила Игокеа – јарбол и понос локал-патриотизма, због којег се и диже… средњи прст? Шта је и ко је, тамо нека Црвена Звезда? Кад нам је Србија помогла? Никад, од прошлог мјесеца!

Сви непријатељи – вањски и унутрашњи

Ко су вањски, а ко унутрашњи непријатељи Српске, с једне стране, а ко су вањски, а ко унутрашњи непријатељи породице Додик? Могу ли се уопште та два питања доводити у везу? Непријатеље свако има и увијек их је било и биће их, и то не треба доводити у питање. Да ли Република Српска и Породица имају заједничке непријатеље!?

Тешко је схватити да је Српска једнако Додик, јер се богови, који су их стварали, разликују. Оно што ја знам: Република Српска је настала у рату – створили су је животи хиљаде бораца. Знам, јер сам и сам, као и многи други, тамо био. Да ли је Дарко Трифуновић непријатељ Српске? Додик каже да јесте. Добро, он је шеф! А, фини господин из Брчког… није ваљда и он? Много их је, стварно!?

Да ли је Београд непријатељ Српске? Ако Додик оптужује Загреб, могу га и схватити, јер су и они почели са хапшењем “привредника”. Уништавају здраву приватну иницијативу. Да ли је “политички побачај” непријатељ Српске? Неки ће рећи да јесте; како је почео, као председник Србије, није далеко од тога да и постане. Ја то не кажем. А тек новинари – ух, што је то нека багра!? Ни то нисам ја рекао.

Милорад каже слично и за остале; исто, и за све оне који се усуде да нешта кажу на његов рачун или на рачун његове узорне породице; или, још горе, за све оне који се љуте што је Миле већ нешта увредљиво рекао на њихов рачун. Миле каже - то су моји издајници, а тиме и саме Српске. Изгледа, тешко му је угодити – јако је осјетљив. Или, нисам баш сигуран, можда и јесу? У “демократији”, свако свакоме, свашта може рећи.

Можда су то неки стари неплаћени рачуни? Ех, ти проклети рачуни? Због тих и других, банковних и осталих рачуна, и јесмо ту гдје смо – начисто пропали. Али, шта је са такозваном опозицијом, је ли и она издајничка? Изгледа, јесте – сва, до задњег њиховог члана? Можда, али како баш да сви буду издајници; сви они, који само спомену, на било који начин, финансијске несташлуке Породице или њихову, као логистику – Републику Српску? Зато, сви у глас и средњи прст горе!

Штампа