Ко је убио Слободана Милошевића

У везаном чланку, ТЕКСТ ПИСМА СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА, објавили смо садржај писма у којем је бивши председник тражио помоћ Русије, жалећи се Русима на стално тровање леком Рифампицина, од стране службеника Хашког казамата. Неко га је, од особља тог затвора, константно и без Слобиног знања, подмукло и стално тровао леком против лепре.

Откривање истине

Непосредно после Слобине смрти, холандска телевизијска станица НОС је објавила вест, посебно истичући: “Разлог узимања теста крви, 12.01.2006. - како су затворски лекари и сами признали – је био тај, што лекови за срце нису деловали… лекари о томе нису обавестили ни јавност, нити самог Милошевића, све до 7.03.2006…и само три дана после писања писма Русима, Милошевић умире…”,  био је, у најкраћем, садржај те вести.

Милошевић је због лечења болести срца, у неколико наврата тражио од Хашког пре-суда да му дозволи одлазак на лечење у Русију. И задња његова молба, достављена 24.02.2006. и уручена управи овог казамата, одбијена је, а тиме и шансе да даље живи су нестале.

Уместо допуштања одласка у Русију на лечење, особље  тог суда га је тајно и организовано убијало, дајући му погрешан лек Рифампицин – лек који ће га одвести и из тог затвора и са овог света. Они читаоци који су имали прилике да гледају снимке или читају текстове његове одбране, разумеће насушну потребу Хага да се што пре реши непријатног заточеника.

Од 12.01.2006. - дан тестирања крви - када је откривено присуство, за њега смртоносне супстанце - лека за лечење лепре, особље хашког трибунала је чинило све да два месеца прикрива тај злочин, како од самог заточеника, тако и од његових лекара и адвоката и јавности у целини. Колико су успевали у томе, видећемо у наредним редовима.

Монструозне лажи као изговор

Стално мењање приче - свака свакој контарикторна – и стално лажући и обмањујући “њихову” и нашу јавност, хашки суд је сам себи пресудио, доводећи у сумњу сваку од тих прича. Није више било разлога за сумњу, истина је била очита – Милошевић је подмикло убијан и на крају докрајчен, у том гулагу за непослушне на старом континенту.

Прва лаж, природни узроци, очито је резлтат збуњености и била је прво чега су се могли сетити у Хагу, с једне стране, брзо увидевши да није постојана и чврста и да би уопште могла опстати као таква, чак и код оних за које је и припремљена – западни медији, с друге стране. Брзо напуштају и остављају, ваљда да сама лаже и на милост и немилост, такву неуверљиву причу.

Од лажи могуће самоубиство, брзо одустају, јер су хитно упозорени од “својих надлежних” да је то највећа глупост, које се неко могао сетити у тој европској рупи.

Али, лаж погрешни лекови, имала је веће шансе да преживи, само да нису превидели чињеницу да Слоба није могао узети лек без знања затворског особља. Брзо је, на ову лаж, реаговало особље диспанзера и слубе страже, јер би то значило њихову кривицу. Давање лека је било строго контролисано, како видео надзором, тако и уз присуство најмање једне особе из затворске амбулантне и, обавезно, науражане страже.

Али, оно што је вероватно засмејавало и њима наклоњену јавност, је лаж тајно тровање самог себе у компликованој завери бежања у Русију. Ни ово није дуго пило воде, јер су убрзо стигле примедбе од шефова са Запада, да то и није најпаметна лаж, пошто би то подразумевало, да су у целу заверу били укључени, како сам хашки суд, тако и руска влада, а то би и значило да ни камере нису добро функционисале. Одустадоше и од те лажи. Ова прича није имала никаквог смисла, јер је то била, ко зна која, лаж по реду.

Још краће се одржала смешна тврдња да видео надзор није надзирао Слобу и да су алкогол и други лекови били шверцовани у затвор, месецима пре његове смрти.

И од задње тврдње, смешнија тврдња била је да је затворско особље знало за шверцовање алкохола и лекова, али због своје некомпетентности није ништа предузимало, нити је обавештавало надлежне, тако да је Милошевић био у могућности да се срећно и стално опија, убијајући се на тако лак начин.

Било је још доста једноставних и мање једноставних лажи, али је јадна, по својој монструозности и дрскости, надмашила све њих, а то је: Слобо није био отрован лековима, које је требао узимати.

Ко стоји из убиства

Чињеница, да извештај о тесту крви, урађен 12. јануара у Хашком трибуналу, није достављен Милошевићу - него тек два месеца касније, чињеница да је Слобо писао  Русима, тражећи њихову помоћ и описујући своје страхове због тровања и, на крају, чињеница да његово писмо није достављено руској амбасади пре његове смрти, довољно говоре да Слобина смрт није била “ничим изазвана”  од наведених могућности – лажи хашког трибунала.

Ко стоји иза целе ујдурме, такође се може доказати чињеницом да је Клинтонов бивши “мировни” изасланик, Ричард Холбрук био у стању да директно интервенише  код председника хашког суда за једног другог хашког оптуженика, масовног убицу Рамуша Харадинаја и да је Харадинај пуштен из затвора, без наде да га чак и суде, а камоли да буде осуђен за своје злочине - такође говори о томе какав је то заиста суд и ко стоји иза тог монструма.

НАТО званичници су у бројним приликама јавно изјавили: “НАТО има природно право да контролише Трибунал”.

Штампа