Има ли овде Срба…

Миленко Вишњић

То што су заједно дошле у Београд, чувајући леђа једна другој, Клинтонова и Ештонова, ојачало је утисак и притисак на Београд, показујући му своју моћ; снагу удружене западне воље, слабећи и омекшавајући вољу Београда за обећаним отпором и одбраном Косова. То су представници истих оних који су 1991., растурили Југу и који су 1999. године, заједно са ОВК – Тројни пакт, напали земљу Србију. Коалиција је остала иста, само је противник ослабио; противник је премештен на сигурно у Хаг и тамо докрајчен.

Да би заслужио нежан пољубац, тако драге, симпатичне, слатке и лепушкасте Ештонове, премијер Србије је, можда, прихватио став свог коалиционог партнера Млађана Динкића, који је још 2008. рекао да је „инсистирање на томе да Косово буде део Србије - колективно лудило.“ “Коначно решење”, које одавно нуди и Чеда, је похвалила и Наташа Кандић  речима: “Има истине у томе да Србија нестаје, али и да се мора признати да се неке ствари ипак померају набоље”. Све у свему, пуно хвале за “одржано” предизборно обећање, по којем опозиција неће “прихватити споразуме Бориса Тадића и Борислава Стефановића са Шиптарима”. Свака част, изгледа да и нису; изгледа, урадише и много горе!

Тешко памтимо, брзо заборављамо

Свеукупна империјална анти-српска политика Запада, коју представљају две поменуте лепотице - у последњих двадесетак година - видно и без имало прикривања је осветничка према српском народу. Иста та политика и њени политички центри, растурила је Југославију, настављајући агресивну политику, све до агресије на СРЈ, 1999. године, претходно стварајући и остављајући шест сателитских државица на истом простору, у беди и сиромаштву. Та САД-НАТО-ЕУ креатура, изузимајући пријатеље Грчку, Румунију, Словачку, Шпанију и Кипар, је створила и признала нелегално и једнострано проглашену Републику Косово.

Растурајући Југославију, која је успешно опстајала као вишенационална држава преко седамдесет година, Запад је у њеним фрагментима  оставио хиљаде људских жртава, затроване односи међу народима, растурене економије и, што је најболније, 550.000 избеглих и расељених Срба. Српски народ је расцепкан и, уместо што је био на целом простору конституитиван, постаје мањина и протеран. Разуме се да је свему овоме кумовала такозвана српска западно-орентисана “интелигенција”, делујући кроз разне НВО, а и други су “помагали”, делујући као легална опозиција.

Незадовољан оним што му је “промакло” 1995. - Дејтонско-Паришки споразум - Запад чини све да растури и Републику Српску, у процесу - корак по корак - унитаризације Босне и Херцеговине, за шта би, да се то не би десило, јака Србија требала да буде гарант, као потписница поменутог споразума. Ако се снага једне земље мери пољупцем поменуте лепотице, онда нека Српска мирно спава!?

Не заборавити НАТО злочине

Штитећи, наводно, интересе муслиманског света на Балкану, Запад покушава да докаже остатку исламског света како штити и његове интересе и да нема ништа против те религије!? Суд за бившу Југославију је продужена рука НАТО, инструмент освете српском народу. Тај исти суд је ту да оправда злочине НАТО и албанских терориста, не показујући никакав интрес да макар доведе у питање агресију и злочине учињене над Србијом. Свака иницијатива да се испитају околности под којима је преминуо Слободан Милошевић и сви други Срби у хашком казамату, остала је без одговора.

Такозвана “Република Косова”, није ништа друго, него проширен “Бондстил” и одскочна даска за напредовање према истоку - Русији. Агересија на СРЈ, доказала је да је НАТО глобална војно-политичка организација, предвођена САД, која једино има за циљ да наметне глобалну доминацију најбогатијих земаља Запада; да се докопа енергентских извора, стратешких сировина, значајног светског тржишта и да заузме нове геостратешке позиције. Организован криминал на Косову, представља највећи извор опасности за Балкан и Европу.

НАТО-ова агресивна политика представља стварну и највећу опасност за мир и сигурност у целом свету. Србија никад није била чланица ни једног војног савеза и једина је европска земља жртва НАТО напада. Па зар с њима у исти тор? Зато, можда је то ипак био смртни пољубац?

Тројни Пакт, САД, ЕУ и Приштина

НАТО агресија на СРЈ, била је инвазија која је дуго припремана, а са својим главним циљевима: успостављање преседана за војне интервенције у свету, довођење америчких снага на Балкан, проширење НАТО према истоку и, војно заокруживање Русије; мењање установљеног поретка међународног права, наметње правила “моћ је право”, наметање неолибералног капиталистичког система, слабљење Европе и, као шлаг, понижавање улоге УН. Најважнији и кајњи циљ био је јачавање америчког концепта униполарног поретка - ради успостављања контроле над свим и свачим; људским, природним и економским ресурсима у целом свету и да, користећи моћ НАТО и ширећи га по целој Европи и свету, буде свима дежурни жандарм.

Агресији, као повод, су претходила ширења лажи и обмана, додељујући посебну улогу тези о "избегавању хуманитарне катастрофе", лажним преговорима у Рамбујеу, и организованом и намештеном "масакру цивила" у Рачку. Да је правде, НАТО лидери би били одговорни за употребу војне силе против мале земље, без одобрења УН, за кршење Повеље Уједињених Нација, Завршног акта ОЕБС из Хелсинкија, Париске повеље и међународних конвенција, у ономе што представља злочин против мира и хуманости.

НАТО је одговоран, кад некад буде правде, за више од 3.500 мртвих људи и за више од 10.000 рањених, од тога, две трећине цивила, за коришћење нехуманог и конвецијама недозвољеног оружја, као што је употреба муниције са осиромашеним уранијумом и ракетама с бојевим главама, као и употреба касетних бомби.

Они су такође одговорни за људске губитаке и страдања, настала у међувремену, као последица агресије; за трајно загађење земљишта и воде, као последица широко распрострањене употребе пројектила са осиромасеним уранијумом и намерног бомбардовања хемијских постројења, а што је, у ствари, напад хемијским оружјем. А, они су одговорни и за економску штету, насталу рушењем земље и на друге начине, а која је виша од 100 милијарди долара. Србија има право на накнаду за ратне штете!?

Агресија САД-НАТО-ЕУ 1999., је први рат, после Другог светског рата, на тлу Европе. То није био само рат против старе и суверене европске државе, него, пре свега, рат против целе Европе. Парадоксално, учествовао је и део и те саме Европе. Овај рат је реализован јединствено у савезу НАТО и ноторне терористичке организације – ОВК.

Па зар, после свега горе реченог и даље ЕВРОПСКА УНИЈА НЕМА АЛТЕРНАТИВУ?

Наслов су биле речи човека; пријатеља, међу највећим српским  пријатељима у историји, руског амбасадора Кунузина, чије ће речи вековима одзвањати Србијом и дуго бити инспирација борцима за ослобођење Србије.

Штампа