среда, 02. јул 2014.

Историја БиХ

Босна за време Твртка Краљ Твртко је од 1377-1390. год. постигао неколико веома лепих успеха и направио Босну најважнијом државом тога периода на Балканском Полуострву. Србија, Бугарска и Грчка стајале су непосредно пред измахнутим турским мачем и нису имале слободног замаха. Заштићени њима,

Твртко са те стране задуго није имао веће опасности и с тога је могао, несметан, да иде за својим циљевима. Твртко се  у Србији неће да појави као освајач и победник једног династе, него као легитимни потомак једног Немањића, да указујући на своје право поштеди осетљивост. Толико о почетку историје БиХ.

Кратка хронологија кључних догађаја од 1908-2012:

Главни град: Сарајево

1908 - Босна и Херцеговина је припојена Аустро-Угарскoj.

1914 - босански Србин, студент Гаврило Принцип, убијa аустријског надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву.

Ово даје повод за I светски рат

1918 - Аустро-Угарска се руши крајем рата. Босна и Херцеговина постаје део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а касније и Краљевине Југославије

1941 - Босна и Херцеговина се припаја про-Хитлеровој марионетској држави Хрватској. Хиљаде Срба, Јевреја и Цигана, шаљу се у логоре смрти.

1945 - Босну и Херцеговину ослобођају партизани, на челу  с Титом. Затим, постаје република у оквиру југословенске социјалистичке федерације.

1991 - После колапса комунизма, националне странке побеђују у првим вишестраначким изборима и формирају коалициону владу, упркос чињеници што имају потпуно супротстављене циљеве: муслимански националисти желе централизовану и независну Босну, Српски националисти желе да остану уз Београд, под доминацијом крње Југославије, а Хрвати желе да се придруже независној хрватсој држави.

Рат на многим фронтовима

1992 - хрватски и муслимански националисти формирају савез и тактички надгласавају Србе на референдуму о независности БиХ. Српски националисти су разјарени, пошто устав предвиђа да све главне одлуке морају бити постигнуте путем консензуса.

Председник Изетбеговић је предводио владу с муслиманско-доминацијом

Рат избија и Срби брзо преузимају контролу над више од половине Републике БиХ. Етничко чишћење је раширено у ново-проглашеној Српској Републици, али и широко распрострањено у муслиманском и хрватском контролом подручјиму. Босански Срби, под Радованом Караџићем, опседају Сарајево. Град је под контролом муслимана, али они нису у стању да се пробију кроз линије успостављене за одбрану околних српских села. Борба је жестока, чине се многи злочини.

1993 - Како расту тензије, избија сукоб између Муслимана и Хрвата, који кулминира у уништењост знатног дела Мостара, укључујући његов Стари мост. Мост је красио град откако су га изгрдили Турци у 16. веку и био је симбол културне различитости БиХ.

Сукоб је изузетно сложен. Муслимани и Срби формирају савез против Хрвата у Херцеговини, ривалске муслиманске снаге се боре међусобно у северо-западној Босни, Хрвати и Срби се боре против муслимана у централној Босни. Безбедни рај УН, за цивиле, босанске Муслимане, је створен, а у њега се укључују Сарајево, Горажде и Сребреница.

1995 - заштићена зона Сребренице је прегажена од стране снага босанских Срба под командом генерала Ратка Младића. Хиљаде босанских Муслимана, мушкараца и дечака су одвојени од својих породица и побијени, упркос присуству холандских УН трупа. НАТО бомбардовање српских положаја помаже муслиманске и хрватске снаге да постигну велике територијалне добитке, протерују хиљаде српских цивила.

Срамота Сребренице

Претпостављена безбедност била је поприште најгорег масакра овог рата

Дејтонски мировни споразум потписан је у Паризу. То ствара два ентитета приближно једнаке величине, један за босанске муслимане и Хрвате, други за Србе. Међународне мировне снаге су распоређене.

После Дејтона

1996 - Међународни кривични трибунал за бившу Југославију почиње рад у Хагу. Дражен Ердемовић, Хрват, који се борио на страни Срба и учествовао у сребреничком масакру, је прва особа којој се суди. Осуђен на пет година затвора.

1997 - Међународна конференција у Бону проширује овлашћења високог представника.

1998 - Националистички политичари пролазе добро на изборима. Први случај да су, босански Муслимани и Хрвати, осуђени за ратне злочине у Хагу.

2000 - Умерене странке добро пролазе на изборима у муслиманско-хрватском ентитету, али националисти добијају надмоћност у српском ентитету. Резултати су натерали СДС да формира коалицију на челу умереним премијером Младеном Иванићем.

Март 2001 - Хрватски представник у колективном председништву, Анте Јелавић,  није дозвољено да остане члан, пошто његова странка прети да прогласи независну хрватску републику.

Мај 2001 - У Бањалуци и Требињу, босански Срби користе силу да се пробију до церемоније обележавања обнове порушених џамија током босанског рата. Неколико муслиманских избјеглица су повређени, аутомобили су запаљени, а међународни делегати су приморани да траже склониште у локалним зградама.

Крстић осуђен

Август 2001 - Хашки трибунал за ратне злочине утврђује да је, генерал босанских Срба Радислав Крстић, крив за геноцид због његове улоге у масакру више хиљада мушкараца и дјечака у Сребреници. Крстић је осуђен на 46 година. Тројица виших муслиманских генерала оптужени са оптужбама за ратне злочине.

Децембар 2001 - У јеку све већег међународног притиска, главна  националистичка странка босанских Срба - СДС, гласа за протеривање свих осумњичених за ратне злочине, укључујући и ратног лидера Радована Караџића.

Мај 2002 - Политичар Велике Британије, Педи Ешдаун, постаје Високи представник УН.

Октобар 2002 - Националисти победили и враћају власт у Федерацији у председничким, парламентарним и локалним изборима.

Бивши председник босанских Срба, Биљана Плавшић, мења своје изјашњавање о кривици, у Хашком трибуналу у Хагу, у кривицу за ратне злочине против човечности. Преосталих седам оптужби су повучене. Она је касније осуђена на 11 година затвора.

Јануар 2003 - Три месеца после избора, парламент је прихватио нову владу на челу са Аднаном Терзићем.

Европска унија званично креће у прву страну безбедносну операцију преузимањем полицијских дужности од УН.

Април 2003 - Мирко Шаровић, српски члан Председништва, даје оставку након извештаја западних обавештајних служби о афери илегалног војног извоза у Ирак и због навода о шпијунажи међународних званичника.

Високи представник Педи Ешдаун, укинуо Врховни савет одбране републике босанских Срба. Такође, мења устав муслиманско - хрватске федерације и РС и  укида све референце државности.

Борислав Паравац, члан СДС, замењује Шаровића као српског члана Председништва

Јул 2004 - Прослава поводом отварања из 16. века поново саграђеног моста у Мостару.

ЕУ мировњаци преузимају...

Децембар 2004 - НАТО предаје мировне дужности снагама предвођене ЕУ, ЕУФОР.

Март 2005 - Високи представник, Педи Ешдаун, избацује хрватског члана Председништва Драгана Човића, који је оптужен за корупцију.

Мај 2005 - Иво Миро Јовић, именован за хрватског члана предсједништва.

Јуне 2005 - Босанска војна јединица са члановима из све три главне етничке групе креће у Ирак да подржи снаге које предводе САД.

Октобар 2005 - Ентитетски и централни парламенти подржавају успостављање јединствене полиције.

Новембар 2005 - Министри иностраних послова ЕУ дају зелено светло за разговоре о стабилизацији и придруживању.

Јануар 2006 - Кристијан Шварц Шилинг, преузима, од Педија Ешдауна, улогу високог представника УН.

Фебруар 2006 - Међународни суд правде у Хагу почиње расправу у  тужби за геноцид, коју је подонела БиХ против Србије и Црне Горе.

Сребреница - суђења

Јул 2006 - Највећи суђење, за ратне злочине до сада, око сребреничког масакра 1995. отвара се у Хашком трибуналу у Хагу.

Октобар 2006 - Општи избори одражавају етничке поделе, са гласањем српског ентитета да одржи настојање одвајања од муслиманско-хрватског ентитета. У јеку гласаања, руководство босанских Срби прети да ће тражити потпуну сецесију у случају покушаја да се укине аутономија српског ентитета.

Децембар 2006 - Босна постаје чланица Партнерство за мир НАТО-а  у програму пред-чланства, након, што ова организација преокреће одлуку да БиХ искључи због њеног неуспеха да ухвати Радована Караџића.

Јануар 2007 - Никола Шпирић, босански Србин, је затражио да формира владу након што су страначки лидери договорили о коалицију.

Фебруар 2007 - Међународни суд правде пресуђује 1995. да масакр у Сребреници представља геноцид, али ослобађа Србију директне одговорности.

Мај 2007 - Здравко Толимир, један од главних бегунаца кога су тражиле УН за ратне злочине трибунала у Хагу, због своје наводне улоге у масакру у Сребреници, је ухапшен.

Јул 2007 - Мирослав Лајчак, словачки дипломата, преузима улогу високог представника.

Новембар 2007 - Никола Шпирић, је поднео оставку као премијер у знак протеста због реформи подржаних од ЕУ и које је Високи представник хтео да уведе.

Парламент усваја нова правила да се заустави намерно одсуствовање са заседања парламената и да се не блокирају парламентарне одлуке.

Јун 2008 - Бивши шеф полиције босанских Срба, Стојан Жупљанин, је ухапшен у близини Београда и пребачен у Хаг, да му се суди за ратне злочине.

Караџић ухваћен

Јул 2008 - Прослава на улицама Сарајева, на вест да је бивши лидер босанских Срба Радован Караџић, тражен за ратне злочине, ухапшен је у Београду после скоро 13 година у бекству.

Октобар 2008 - Националистичке странке постигле добре резултате, међу све три етничке групе на локалним изборима, остављајући босанску политику чврсто подељену по етничким линијама.

Март 2009 - Аустријски дипломата Валентин Инцко преузео улогу високог представника.

Мај 2009 - Амерички потпредседник Џо Бајден у посјети Босни и говори локалним лидерима да раде заједно уочи очекиваног затварања Канцеларије високог представника.

Јул 2009 - Извјештај високог представника Инцка, о напретку ка пуном суверенитету, каже да босански лидери подривају државне институције, упркос међународној осуди.

Уставна пат позиција

Октобар 2009 - ЕУ и САД- посредовање, у циљу разбијања застоја у разговорима о уставној реформи, завршило неуспехом.

Суђење бившем лидеру Боснских Срба, Радовану Караџићу, почиње у трибуналу УН у Хагу. Оптужен са 11 тачака оптужнице за геноцид, ратне злочине, злочине против човечности и други злочине.

2010 фебруар - Република босанских Срба доноси закон који олакшава одржавање референдума о националним питањима, потез виђен као изазов високом међународном представнику, чиме је потенцијално отворен пут овлашћењима за референдум о независности.

Март 2010 - босански ратни лидер, Ејуп Ганић, је ухапшен у Лондону на захтев Србије која га оптужује за ратне злочине. Суд је касније блокира понуду да га изручи.

Октобар 2010 - Српска националистичка партија, на челу са премијером Републике Српске, Милорадом Додиком, и мултиетничка партија, на челу са Златком Лагумџијом, се појављују као главни победници у општим изборима.

Мај 2011 - Србијанске власти хапсе бившег војног шефа босанских Срба Ратко Младића, једаног од најтраженијих, осумњичених за ратне злочине, у свету.

Децембар 2011 - босански муслимански, хрватски и српски политички лидери постижу договор о формирању нове централне владе, чиме се окончава 14 месечни застој, који траје још од општих избора 2010.

Јануар 2012 - Парламент бира Хрвата, Вјекослава Беванду, као премијера, према децембрском споразуму.

Остало о БиХ.

Босна као стожер нове српскохрватске државе

Штампа

1 коментари::

Boža је рекао...

Добро икако и постоји, како је имала тешку и бурну историју.

Постави коментар