Скоројевићи са изопаченим људским и народним осећањем; поклоници Шилеровог маркиза Позе, који је путујући по Европи тражио непријатеља својој домовини Шпанији; скоројевићи који не познају скромност ни понос, дајући предност свему што није народно; они, у недостатку властитих вредности и самопоштовања, траже у окупатору спољашњу снагу без унутрашњег садржаја; они одбацују све своје, верујући само у туђе вредности.
Размажени и ненавикнути на потресе, они желе да побегну из свог јадног света, и сами заговарајући предности културног колонијализма. Колонијални управници и њихови коментатори – од чудних стручњака за маркетинг, до самозваних новинара и назови интелектуалаца, најжешћи су заговорници „западних вредности“.
Борећи се свом душом и срцем са властитом тегобом и теретом кривице, они упиру свим силама да личе на колонизатора, у искреној нади да ће их он прихватити као себи равне. Да би се што више додворили и умилили колонизатору, они не презају ни да нуде територију свог народа – тргујући са непријатељем његовим светињама.
Отуда и њихови стални напори да забораве прошлост свог народа, својих предака, да промене колективне навике и усвоје туђе културе и обичаје, да одбаце идентитет народа којем тврде да припадају.
За овакву антинародну пропаганду, Скоројевићи имају на располагању све „домаће“ медије, од колонизатора спонзорисане, што временом мање упућено становништво доводи у заблуду, а многе људе и убеде да је то њихов интерес; сиротињу, која се бори за голо преживљавање, захваљујући незапамћеној пљачки и криминалу србијанских (иако, нажалост, има много и српских) еврофанатика.
И тако, та зараза се наставља ширити, и по дубини и по ширини.
0 коментари::
Постави коментар