четвртак, 28. мај 2015.

Украјина је увела демократију

Парламентарни избори у Украјини су давно завршени. Све странке које су добиле представнике у Ради, марионете су локалних тајкуна; а ови су лутке у рукама „Великог брата“ - господара из Вашингтона и Брисела. Демократија за богате, а јад за обичан народ. Западни медији неуморно хвале још један успјех западњачке демократије. Опасна игра, Скупштина без опозиције и љевице, образац за пропаст државе, и већ је виђен и на нашим просторима или се поново припрема

Украјина чврсто стаје на своје ноге – успоставила је демократију, рјешавајући се утицаја Путинове ђавоље руске империје. Украјина је на европском путу, али мора спровести реформе… Отприлике, то су наслови у западњачким медијима. А у ствари, Украјина је у грађанском рату, банкротирала је скроз-наскроз; a економија, готово да и не постоји. ММФ, Свјетска банка и ЕУ обећали су милијарде помоћи, гурајући је у грађански рат и сукоб са Русијом.

Умјесто обећаног новца, Украјина је добила списак оштрих мјера штедње, дозиране количине војне помоћи и неколико другоразредних војних инструктора. За економско стање у Украјини, Грчка и остале земље евро-зоне у пропадању, изгледају као тајкунска свадба. Оштре мјере штедње руше све пред собом. Индустрије готово да више и нема, а пољопривреда, некад понос Украјине, пала је на најниже гране.

Плате, социјална помоћ и здраствена заштита нестају у лудилу сукоба. Цијене основних намирница више не прати ни званична статистика. Цијене комуналних услуга одавно су прешле праг издржљивости, посебно цијене украденог плина. Биједа и јад се, као куга, шири Украјином.

Игнорантска упозорења

„Упозоравали смо америчке и европске партнере да су исхитрене и тајне одлуке, на пример, о удруживању Украјине са ЕУ, оптерећене озбиљним ризицима за економију. Нисмо ништа говорили о политици; ми смо говорили само о економији, рекавши да такви кораци, направљени без икаквих претходних договора, дотичу интересе многих других земаља, укључујући Русију, као главног трговинског партнера Украјине, а за таква питања је неопходна широка јавна расправа.

Једноставно су нам рекли: ово није ваш посао, тачка, крај дискусије. Уместо свеобухватаног, али - наглашавам - цивилизованог дијалога, све се свело на рушење владе; гурнули су земљу у хаос, у економски и социјални колапс, у грађански рат са огромним жртвама. После свега (већ сам говорио о томе), бивши украјински председник Јанукович потписао је све, сложио са свиме. Зашто то? Која је поента? Шта је ово, цивилизован начин рјешавања проблема?“, каже Путин у свом говору на Валдаи конференцији у Сочију, за који западни аналитичари кажу да је вероватно најважнији политички говор од Черчилове "Гвоздене завјесе", 5. марта, 1946.

Контролисани хаос

Империјалистички представници у Ради су фанатични ултра-десничари и непријатељски су настројени према Русији и свему што их подсјећа на непријатеље нацистичке Њемачке и Бандерине фашистичке клике. Према народу југоисточне Украјине, љевичарским партијама, Руској православној цркви, Синдикату, посебно његују мржњу…  Ултра-националисти у Ради, за неке и гомила психопата, немају и неће да имају рјешење за проблеме настале због режираног сукоба. Међу њима су се могли наћи и симпатизери украјинских нациста, па чак и лидер Десног сектора, иако је после масакра у Одеси, његово име на листи Интерпола. Једино рјешење које извјесно нуде „демократски“ изабраници, јесте наставак рата против властитог народа, хранећи се мржњом према Русији.

Колико су оправдане тврдње да је Рада посвећена „демократији и слободама“, најбоље. говоре неколико наредних примјера. На примјер, пучистички премијер из Кијева, Јацењук, добио је 22% гласачке «воље» народа. Његов Народни Фронт је блиско повезан са различитим добровољачким војним јединицама неонациста који су се борили  и починили ратне злочине против анти-кијевских бораца и цивила. Невјероватно, али чак и Амнести Интернешенел је осудио те злочине.

Изузетно насилни момци су чланови Радикалне странке, коју предводи Олех Лашко. Радикална странка је добила око 8% гласова. Фебруарски преврат, под покровитељством ЦИА-е, довео је такав владајући режим, који омогућава да он може незаконито хапсити људе и мучити их некажњено. Узалуд је Амнести Интернатионал позвао украјинске власти да га ухапсе, њега и његове до зуба наоружане разбојнике.

Новоизабрани посланик, демократа Јуриј Береза, ​​командант добровољачког батаљона Дњепар-1, недавно је, појављујући се уживо на украјинској телевизији, рекао да је његов батаљон спреман да нападне Русију, спроводећи саботаже, чак и бамбардовање. Дрско је критиковао извјештај УН, који га оптужује за кршење међународног хуманитарног права над цивилним становништвом Новорусије. Сви други примјери демократије у Кијеву, личе један на дуги.

Од ултранационалиста који контролишу кијевску скупштину, не може се очекивати да покажу имало разумјевања према захтјевима становништва Новорусије. А и да постоји формални интерес за компромис, да ли постоји воља на југоистоку Украјине да се разговара са фашистима?

Док се демократија учвршћује у Кијеву, анти-Мејдан снаге не мирују. Новорусија (службени назив до 15. јула 2014.), коју сачињавају двије народне републике, Доњецк и Луганск, наставиће да се бори за своју самосталност. Крим остаје у загрљају матице. Број становника које контролише Хунта, смањио се за 15%. Дуго ће потрајати и с много жртава да се деси независност, а десиће се; да ли ће и ту бити крај невољама Европске Украјине?

Штампа

0 коментари::

Постави коментар