Најважнија институција Српске

Миленко Вишњић

Шта се дешавало и шта се дешава у најважнијој институцији Српске? Најважнијој, јер се преко те институције легализује сав и највећи криминал у и око Бања Луке и шире, а ,богами, понекад од те исте институције виде корист и 'привредници' са далеког истока и југа Српске: Соколац, Требиње и други неразвијени градови источно од Брчког.

Читајући текст Милорада Елеза, некад запосленог у поменутој институцији, препознајем тешку и истрајну борбу за принципе правде. Елез није хтео да жртвује начело правде зарад властитог интереса, нити је пристао да учествује у злу, него се определио за истрајну борбу користећи сва институционална и цивилизацијска средства.

Милорад не користи еуфемизме у свом тексту, него праве ствари назива правим именом. "Зато је само неколико оних којима је успело да се властитим напорима свога духа извуку из стања незрелости", написао је Имануел Кант дефинишући потребне духовне напоре у превазилажењу вањских утицаја, претњи и притисака. Ето, на такав начин борбе се определио Милорад Елез. У овим тешким временима, где правда има мало изгледа за успех, можемо Милораду пожелети све најбоље и много среће. Колико га је колега на послу јавно поджало,  немам информацију, сумњајући да су правили велику буку.

Пише: Милорад Елез, дипл. геод. инж.

Када је 2006. Додик по други пут изабран за манадатара владе, грађанима РС обећавао је куле и градове, боље плате, пензије... генерално бољи животни стандард.

Обећао је, такође, да ће спријечити даље урушавање институција Републике Српске. Што се тиче урушавања институција, оно је донекле заустављено (више жељом његових страних ментора, него његовом заслугом), а што се тиче кула и градова обећаних грађанима, изградио их је, али не њима, него себи самом и својим партијским друговима и рекеташима.

Приче о Републици Српској као о бољем БХ ентитету, постале су обична шарена лажа у коју вјерују још само они који имају директну корист од његове власти и лаковјерни грађани који у њему виде искреног популисту, борца за наводну социјалну правду и човјека из народа.

Да се Република Српска претворила у приватну државу "њега и његових" у којој се не цијене стручност и знање, већ политичка подобност и међусобно повезани (често родбински и кумовски) лични интереси, свједоче бројни примјери, а један од таквих је и удар на струку у Републичкој управи за геодетске и имовинско-правне послове.

Иако се поменути удар догодио још прије двије и по године, због медијског мрака који влада у „бољем дијелу“ БиХ, прича тек сад, захваљујући спремности Фронтала да је објави, први пут у потпуности излази у јавност.

Сјеча кадрова

Наиме, Влада РС је 21.02.2008. године, након што је претходно смијенила легално изабраног директора Владимира Бојата дипл. инж. геод. и на његово мјесто (по други пут) устоличила Додиков "кадар" Тихомира Глигорића, смијенила и петорицу помоћника директора (тројицу геодетских инжењера и двојицу правника).

Све горе наведено урађено је у супротности са важећим реформским прописима из области административне службе и државне управе, који су донесени у циљу деполитизације државне управе која неће зависити од политичке воље и изборних резултата.(Закон о административној служби, Закон о министарским, владиним и другим именовањима, Закон о сукобу интереса и др.).

Да иронија буде већа, на чело управе доведен је човјек ниског морала и карактера, за чије име се везују бројни скандали и афере и против кога је до сада вођено више судских процеса.

Претходне "др-ове" афере и манипулације

Када је у мају 2003. год. Влада Републике Српске са мјеста директора Републичке управе за геодетске и имовинско-правне пословесмијенила Тихомира Глигорића заустављен је процес приватизације и претварања ове институције у лични, и сервис његових пријатеља. Да подсјетимо, у овом периоду Глигорић је својим вјештим манипулацијама јавности и Владе РС успоставио Управу којом управља организована криминална група на челу са Тодором Панићем.

Под паролом борбе против криминала Глигорић и Панић су и сами начинили безброј криминалних и других противзаконитих дјела ради прибављања личне користи. Рад Управе у овом периоду најбоље илуструју ревизорски извјештаји за 2001., 2002. и 2003. године. Типичан примјер је поништење премјера у општини Српски Дрвар, а у спрези са шумском мафијом. Веома значајан податак из њихове заједничке каријере (њега и Панића) су пропали пројекти премјера Калиновика, Шипова и Љубиња.

Познати прелетач који је у вријеме свог претходног директоровања ширио причу о пријатељству са тадашњим премијером Младеном Иванићем и облајавао Милорада Додика који га је смијенио са министарског положаја у својој Влади, сада исту причу понавља, али су само друге личности.

Сада му је Додик пријатељ, а бивши премијер Драган Микеревић, који га је смијенио са мјеста директора Управе "шљам је и нула од човјека". Али Тихомир Глигорић, у свакој ситуацији има рјешење, па често зна изјавити и ово: "Ја сам, човјече, независни кандидат".

Слаткорјечиви замајавач јавности и неуспјешни домаћин, на вјешт начин врши притисак на запослене да изврше ствари које су на ивици законитости. А каква особа се налази на челу Геодетске управе, довољно говори и чињеница да постоји основана сумња у валидност његове докторске дипломе.

И не само то, прије неколико година споменути господин је учествовао у саобраћајној несрећи у којој је смртно страдао пјешак, а за шта није сносио никакве законске посљедице.

Глигорић и Панић поново јашу

Након неуспјелог покушаја у периоду 2001. - 2003. године, двојац Тодор Панић - Тихомир Глигорић, уз помоћ Ћане Бабић и сагласност Милорада Додика, поново је наставио по старом.

Сада Тодор Панић није више запослен у Управи, али и даље одлучује о најважнијим питањима везаним за рад Управе. Води кадровску политику за стручне геодетске послове и главни је Глигорићев савјетник и кројач политике рада Управе, а истовремено је и власник више фирми на подручју РС и Србије.

Његова дрскост иде дотле да његово дјеловање ничим није прикривено већ јавно и отворено се појављује у Управи. Тодор Панић у потпуности је преузео улогу Агенције за државну управу, јер он је тај који је одабрао и „дао“ сагласност на кадровска рјешења у Управи, на систематизацију, коју је сам предложио, али и више од тога.

Он је у технолошком процесу остваривања функције Управе од почетка до краја. Он учествује у изради и давању сагласности на тендерске документације код додјеле уговора за извођење геодетских радова, те одређује критерије за исте послове. Врши избор понуђача (наравно самог себе), али и сам изводи те радове, односно себи додјељује послове. А оне послове које сам не може завршити продаје другим геодетским фирмама.

Притом треба рећи да монопол који држи тандем Панић-Глигорић иде директно на штету осталих фирми, које су једноставно приморане и уцјењене да, због сопствене егзистенције, играју игру поменутог двојца.

Панић и Глигорић су већ одавно увезани заједничким пословима, а њихова сарадња додатно је утемељена оснивањем заједничког факултета за пословне студије ПРОМЕТЕЈ у Бањој Луци.

Остварење плана

На основу свега наведеног није тешко закључити да црни дани за струку и рад Управе тек долазе. Најбољи доказ за то је систематизација којом су поменути помоћници директора остали без посла, а која је спроведена под плаштом наводног ефикаснијег рада Управе.

Сама систематизација је нарушила многе принципе: 1. стручности (директор политолог), 2. реалних потреба (само један геодетски сектор), 3. транспарентности (рађена тајно без знања струке).

Заправо, стварни циљ ове систематизације био је уклањање свих оних стручних људи који би представљали опасност по остварење криминалног пројекта Панића и Глигорића. Суштина Глигорићевог плана је да свог пријатеља Тодора Панића промовише у водећег геодету Српске и заједнички у своје џепове стрпају паре са рачуна Управе (у чему су у задње двије године поприлично успијели).

„Генијални план“ Тихомира Глигорића, да се уз благослов Милорада Додика дочепа и што дуже задржи у директорској фотељи, успјешно се остварује и реализује уназад двије и по године. Шта је Глигорић обећао Додику није нам познато.

Не знамо да ли је Додику познато да су Глигорић и Панић у вријеме док је овај први био директор Управе, у периоду од 2001. – 2003. године, а овај други његов први сарадник-помоћник (али и власник или сувласник неколико, гле ироније, геодетских фирми у РС и Србији) већ били почели остваривати тај план.

Убрзо након што се вјечити Глигорић понудио да умјесто Бојата постане директор, Панић је задовољно протрљао дланове срећан што се скоро савршен план почео остваривати и почео ковати даље планове како уклонити омражене колеге по струци, бившег директора и његове прве сараднике.

А план се почео остваривати тако што је на тендеру за геодетско снимање општина Хан Пијесак и Билећа Глигорић посао вриједан више од 2.000.000,00 КМ додијелио приватној фирми (наравно) Тодора Панића.

Кога брига за струком?

Све у свему, овим одлукама десила се формална и суштинска маргинализација струке, злочиначки чин према струци и институцији, а о судбини геодетске струке у РС нажалост геодети нису у позицији да одлучују, јер формално нису у позицији да имају утицај на одлучивање, што је погубно и по даљи ради Управе.

Наведеном систематизацијом три сектора геодетских послова сведена су на један, иако се 80 одсто послова из надлежности Управе односи на геодетске послове. На овај начин понижена је геодетска струка, и не само она, него и остале струке, јер оваквим одлукама Влада кочи развој Републике Српске, тако што на чело државних институција често доводи људе који не задовољавају ни минимум критерија стручности и познавања неке области.

О каквом „геноциду“ над струком се ради довољно говори податак да је од доласка Глигорића „на власт“ у Управу (по страначкој линији) запослено око 200 људи, од којих нико није геодетске струке.

Штампа