Никола Кобац: Градоначелниче Бањалуке, Игоре Радојчићу

Да ће опет фанфаре, баш ту ноћ, концертом Марије Шерифовић, са Кастела бити поздрављене све смрти Срба из Српске Крајине (Баније, Кордуна, Лике, Далмације…) који на тај дан 1995. године постадоше посљедња жива мета хрватске далекометне артиљерије, НАТО авиона, усташких ножева и њемачких метака.

Никола Кобац: Нећу да ћутим ни Београду ни Загребу!

За разлику од снисходљиве Србије, Хрватска је држава, она зна шта чини и како чини. Свако оптуживање Хрватске је антипродуктивно, смјешно и вама Србима у Хрватској "љута трава на отворену рану."

Све је наше, и сиромаштво и самоубиство

Од деведесетих прошлог вијека, на простпору бивше нам државе, број самоубистава је порастао неколико пута. Рат, избјеглиштво, логори, смрт; касније, и бескућништво и незапосленост, глад, страх од неизвјесности...

Никола Кобац: Регионални Срби по избору

У недјељу су избори у Хрватској. Једни кажу да се неће ништа промијенити а други да без њих нема промјена. Једни живе живот очајника а други живот растрошника. Вријеме пролази. Хрватска плаћа цијену свога заноса и заблуде. Тек је на почетку – коначни рачун још није испостављен.

Никола Кобац: Каква је Србија коју волим?

Србин сам. Волим Србију и није ми до развода. Испратио сам 60 година свога српства и куд би сада? Медведница превисока, Авала предалека. 

Ствара ли Београд нову нацију - Регионални Срби?

Коме треба језичка кованица „Регионани Срби“ или, Срби из региона? По чему су српски лидери, Срби, кад им је узор идеолог и теоретичар протестантског менталитета, Макс Вебер? Којем здравом човјеку је узор нацизам, фашизам и неолиберализам, традиционални непријатељи Славена и православља?