Српска у поодмаклом дужничком ропству

Миленко Вишњић

Нови кредити за отплату раније узетих и потрошених кредита, су планирани... Такозвана влада континутета има економску политику!?… Континуитет задуживања се наставља убрзано... Нови аражман са ММФ, планиран за отплату доспјелих рата раније узетих кредита, задужује овај ентитет, поред постојећег дуга од 4,8 милијарди КМ, за нових 261 милион. Начин како су потрошена ранија средства ИРБ (Инвестиционо-развојне банке), тешко може оправдати и крајње благонаклон економски аналитичар, а и истражни органи се помало забављају с том материјом - вјероватно у мјери у којој им је то дозвољено.

Резултат досадашње владавине

Дуг настао у претходном периоду је 4,8 милијарди КМ, а бруто друштвени производ је падао и износи око 1,7 милијарди, са тенденцијом даљег пада. Радинци и даље масовно остају без посла, а предузећа су се затварала једно за другим и из дана у дан; велики приватизовани привредни гиганти: Рафинерија Брод, Бирач Зворник, Енергоинвест, Враница, Унионинвест, нису плаћали или нису били у могућности да плаћају порезе држави…

Држава им је репрограмирала дугове и давала нове кредите ИРБ. Држава је све чинила, само да би привремено задржала раднике на послу и тиме избегла социјалне немире и тако очувала постојећу власт по сваку цијену - високу цијену; цијену, коју ћемо сви плаћати, ако је уопште икад и будемо могли отплатити.

У дијелу успјешног уништења привреде, приватизација се показала као најуспјешнији разарач и много успјешнијом од рата. Умјесто ратног уништавања, убијања и злостављања, законом о приватизацији се остварује масовно убијање, ширењем и продуљивањем сиромаштва. На десетине хиљада људи је прије времена умрло, као последица губитка предузећа, губитка посла, осиромашења; због немогућности да се лијечи, најкрезавија смо нација на свијету... Због тога, они који су донијели овај закон и увели га у примјену, представљају најмасовније убице свог народа и, само за изборе, својих народности.

Рушила се и уништавала привреда, расла је незапосленост, сиромаштво, дугови, распродаје, пљачка... Иако се голим оком видјело да је приватизација пројекат уништења властите привреде, на томе се упорно истрајавало. Приватизација се морала провести до краја, не питајући за цијену. Налог се морао извршити. Захвалност за довођење на власт, морала је бити потпуна.

Вође такозваних и разних социјалних партнера: синдиката, самосталних синдиката, несамосталних синдиката и разних мушких, женских и дјечијих удружења, удружења за заштиту нечега, представници борачких и неборачких удружења, вође логораша, а садашњи посланици; сви су били на истом фону - били су главна потпора власти у протеклом и дугом преиоду. Ваљда се то и очекивало од њих, имајући у виду начин постављања на те “положаје”; положаје, јер то подразумијева активности и стање учвршћивања.

Рестриктивна Економска политика РС за 2013. годину

Е, управо поменути социјални партнери, најављују “оштру” борбу против најављених рестриктивних мјера Економске политике РС, односно њихови по неколико хиљада КМ - плаћени лидери, који су били десна рука актуелне власти. Они, такође, сносе велику одговорност, ако не највећу, за стање лоше политике, која је морала довести до садашње тешке и још теже непремостиве кризе.

Закључно са септембром 2012. године, макроекономски показатељи указују на веома тешко стање у економији РС: пад друштвеног производа, индустријска производња - готово и да је нема, извоз – такође, готово да и не постоји и у паду је за 4,7%, незапосленост расте до нивоа да је бесмислено и наводити проценте, учешће јавног дуга се значајно повећава; најкраће говорећи - потпун суноврат економије. Има ли излаза? Има, али не досадашњом политиком и такозваном политиком влада континуитета, него сасвим новом политиком – политиком спаса, а не уништавања свега и свачега, а понајвише распродајом општенародне имовине. Бања Лука предњачи у свему. Па највећи је, побогу, град у РС!

Је ли за све крива “отуд њихова” глобална криза? Глобална криза свакако има утицаја и на нашу малу, немоћну и опљачкану привреду. Међутим, истина је да мање, од Запада зависне економије, лакше преживљавају.  Дакле, нове мјере Економске политике РС нису одраз добро планиране стратегије и политике, већ су више изнуђени потези у “вађењу” из онога у шта нас је неодговорна власт постепено увлачила, низом погрешних одлука, потеза и мјера. Исправно констатујући да су на дјелу рецесивна кретања у привреди, влада не планира да скрене са погрешног пута. Такође, предсједник владе Џомбић признаје да ће 2013. година, бити најтежа година, икада виђена до сада, али и даље сву кривицу сваљује на глобалну кризу и, види чуда, и на ЕУ.

Погрешно успостављена дијагноза, гарантује погоршање болести или, не дај боже - смрт. Сам текст документа Економске политике РС за 2013. годину, оптерећен је фразама и флоскулама у сталном тражењу кривца за наше-њихове економске згоде и незгоде. Како то влада планира да рестриктивним мјерама економске политике, како то они кажу, створи бољи амбијент и услове за развој? Никако! Кажу да кључни циљеви у побољшању ситуације леже у очувању постојећег стања и спречавању даљег погоршања: очување буџетских радних мјеста, фискална стабилност, социјални мир, правичнија расподјела, стабилизовање јавних предузећа!?, те повећање конкурентности привреде, стварањем бољег пословног амбијента. Охрабрујуће, немам приговор.

Постављање самих циљева, није и никада неће бити, сам по себи, проблем у било којој економији, колико мјере и начин у остварењу зацртаних циљева. Да нису планирали баш никакве мјере – јесу. Можда је поштено и напоменути неке и најважније: смањење плата у јавној управи за 10%, укидање неких агенција, наставак процеса “гиљотине прописа”, ради унапређења “привредног амбијента” и, што је најважније, ново задужење код омиљеног ММФ, пораст јавних инвестиција и подршка привреди од ИРБ. Да смо имали прилике упознати поменуте мјере, такође јесмо, а и резултате тих мјера; згурани смо у мишију рупу.

Подијељени кредити ИРБ, па и најближој родбини, имали смо прилике да гледамо и у протеклом периоду владања “влада континуитета”. Већи дио средстава те институције је већ одавно подијељен својим најближим, а и вјерним сарадницима. Љуби или плати ближњег свога. Међутим, реално је очекивати бројне проблеме у наплати подјељених кредита, а то сугерише и смањење пласмана тих средстава, углавном, због незамјерања и губитка изборних спонзора, а, бога ми, и због блиских родбинских веза. Дакле, ништа ни од тих средстава неће бити – појела маца.

Дејство мјера јавне потрошње, такође смо имали прилике да видимо прошле године, када је ондашњи-садашњи премијер најавио кресање потрошње на: мобилне телефоне, гориво и мазиво, употребу службених аутомобила, смањење репрезентације, смањење плата и привилегија… Дакле, планирани буџет за 2013. годину, као и Економска политика представља документ направљен водећи се последицама, а не стратегијом и реалним потребама и плановима.

Најгоре је што је кретање ставки буџета условљено реализацијом кредита од ММФ, па се разложно поставља питање: шта ће се догодити ако дође до застоја тог аражмана? То се лако може десити у моменту када власт не удовољи некој од многобројних и хировитих захтјева ММФ – Запада. Шта онда? Нећемо се моћи, као људи и домаћини, часно и поштено ни задужити? Сигуран сам да је то питање о којем влада и њени вјерни социјални партнери и не размишљају у овом моменту, а дај боже да имају и одговор.

Извјесни резултати

Мјере Економске политике РС за 2013. годину, су на трагу оних и познатих из претходних година. Надаље, дубље социјално сиромашење је једино извјесно и добро планирано, а посебно лојални гласачки јавни сектор – Буџетска класа, се мора спремити на стезање каиша, наравно само они који не добију отказ, а то су углавном они који су добили посао некад давно, када је непотизам био ријеч која се ријетко код нас помињала.

Тужно је да реални сектор и његова ревитализација, готово и није предмет разматрања документа Економске политике РС за 2013. Опстанак сваке привреде је на реалном сектору, а не на одржавању социјалног мира, подилазећи буџетској класи. Али, као што рекох, о томе ни ријечи или се та тема тек нешта мало помиње. Овај документ је чиста капитулација; задржавање постојећег стања и то оног најгорег могућег и није утјеха никоме у РС, па ни самој немоћној или неодговорној влади, која, и поред свега, воли да влада.

Политичке последице које могу настати по саму Републику Српску, због дужничког ропства, не могу се ни предвидјети. Криминал, који изједа тај, ионако осиромашени ентитет, је свакако кључ рјешења, ако не свих, а онда већег дијела. Питам се, коју ће корист и они који “гурају до задње”, девастирајући ову младу заједницу, имати једног дана и од свега тога – ваљда, трошити опљачкано у туђој средини или, чак, и у туђој земљи. Тужно и за њих!

Штампа