Вашингтон га уцјењује; Брисел му
пријети смјеном; Београд га упозорава, избјегавајући контакт са Бања Луком. Оптужујући
га за ометање „европског напретка БиХ“ и наводни криминал, његов и чланова
његове СНСД; једногласно: коалиција бошњачких странака из Сарајева и опозиције
Српске, тражи од пресједника Српске да се одрекне преосталих уставних надлежности и пристане на промјену Устава БиХ..
Коалиција неформално тражи промјену и одустајање од изворног Дејтонског
споразума (изворног, јер је под притиском тзв. Високи представник лишио Српску
око 80 уставних надлежности), што би неминовно имало за посљедицу стварање
унитарне БиХ и нестанак Републике Српске.
Ако би се то десило, то би била
„нова српска избјегличка криза“. Не желим да нагађам да ли то опозиција не може
да сагледа, будући да нам је свима јасно да би БиХ, за Србе била исто што је
данас Хрватска, која је још 1995. године протјерала готово све припаднике тог
вјечито избјегличког народа са своје територије.
Под будним оком Београда - лидера Региона и свих Срба - Вучића, опозиција у
Српској тражи од власти тог ентитета да надлежности МУП-а у потпуности пренесе
на неуставно створену безбједносну агенцију из Сарајева - СИПА.
Коалиција, наводно, намјерно организује упаде сарајевске агенције у
институције Српске или
чини сличне провокације, надајући се могућем сукобу МУП-а Српске и СИПА, за шта
би, наравно, још моћна западна заједница оптужила и пресудила актуелној власти
у Бања Луци, а тиме и самој Републици Српској. Заувјек!
Коалиција захтијева од Бања Луке да пренесе на Сарајево власништво
војне имовине Српске, на
чему и НАТО инсистира, смјештајући се „легално“ на простор Српске. У припреми
новог Закона о раду, опозиција РС је отворено против сиротиње, показујући
лојалност онима из Београда; управо онима, који су донијели неолиберални
нехумани анти-раднички Закон о раду, чак и без икакве јавне расправе; диктаторски,
тихо и преко ноћи.
Не баш невиног Додика, криве за све и свашта, с образложењем да је
некад и због љубави према владању пристајао и подржавао пренос надлежности српског ентитета на
Сарајево. Јесте – пристајао је, али је одавно дошао памети. Додик је незванично
2007. окренуо сидра према истоку. И ако је тако – Миле преносио надлежности, то
не смије и није изговор опозицији Српске да и она настави уништење тог јединог
јој ентитета.
Изгледа да је принцип: „Ако сте ви могли бити издајници некажњено, зашто
и ми не би смо наставили издају“, постао је бренд у сукобу српских политичких
елита (интересних група, с обзиром да све странке имају исту умарајућу
иделогију – пут у ЕУ), посебно оних подржаних од западне заједнице.
Уктратко, готово сви „важни фактори“ чине све да сруше с власти
актуелног пресједника Републике Српске. Сем Русије, наравно, јединог сигурног и вјерног
заштитника Дејтонског споразума, која отворено подржава Додика у очувању
српског ентитета. Милорад Додик, некад фаворит Запада, због одустајања од
марионетског концепта владања, постао је мета свих оних (Запада и његових овдашњих
марионета) који превише воле доларе, радујући се да виде све Србе у тору
Београдског пашалука.
Милорад Додик је постао предмет интересовања, посебно западних
анти-руских медија, а руских да и не говоримо. Али, такође, постао је и сметња онима
који себе виде као јединог српског лидера, мировњака региона, вођу над вођама,
Милана Обреновића, а који би радо да виде Милета у неком сигурнијем затвору.
Како
год, Додик је превазишао сам себе, неочекивано постајући популаран по својој
про-руској оријентацији, и човјеку који највише стоји на путу импреијалних
интереса на Балкану и у српским земљама (тачније: словенско-православним).
По многима, иако често опјеван као сумљив морални лик, прогнан од Запада
и њихових поданика, Додик полако скупља поене искреног патриоте. Читајући
„патриотске“ медије, посебно западне анти-империјалне, Додик је постао једина
нада и онима који нису превише заљубљени у „ЕУ интеграције“.
Незванично, Москва одавно сматра Додика за јединог искреног пријатеља
Русије, а још искренијег ослонаца њених (и наших) интереса на Балкану. Мени
готово да изгледа да је Додик чудо од човјека, чудо од политичара посебно, добро
процијењујући, и у складу с тим, мијењајући ћурак према промјени односа снага
на геополитичкој карти Балкана, Европе, па и свијета.
Да Додик има најбољу сарадњу са руским амбасадором у Сарајеву, редовно
нас обавјештавају медији, као што је БН телевизија из Бијељине, која уредно
лови све Милетове „руске грешке“, много се бринући за „Економску агенду“, којој
посвећује око ¾ свог програмског простора.
0 коментари::
Постави коментар