Тадићева Србија је вечити бриселски студент, коме млађи брат из бањалучке основне школе решава најсложеније задатке, показује пут ревитализације нације и обнове њене животне, економске и државне енергије
Норберт Дарабош је име из сенке Божићних празника и прославе 20. годишњице постојања Републике Српске. Министар одбране Аустрије дан уочи дочека нове године изјавио је да је ЕУ погрешила што Србији није одобрила статус кандидата за члана и то из безбедносно-политичких разлога. Неочекивана бечка критика политике Ангеле Меркел!
Дарабош је део групе европских шефова безбедносних ресора, које у Бриселу називају „пучистима“. Ова група, у којој је наводно и министар одбране Немачке, по свој прилици није спремна да преузме одговорност за политику Ангеле Меркел на Балкану. Ова група процењује да ће немачка политика ЕУ Србији већ ове године испоставити нове услове, што ће, по њима, бити превелики безбедносни изазов.
У Бриселу се већ дуже време шпекулише, а о томе је непосредно пред Божић писала и београдска Политика, да ће нови услов Брисела бити „институционализовање републичког статуса Војводине“. Политика Ангеле Меркел као да се одвија брже од безбедносне издржљивости региона.
Поврх свега овога, догодила се прослава 20. годишњице постојања Републике Српске. Од ентитета на издисају, са одливом надлежности и лошијом економском сликом, данас је то оаза аутентичне политике на Балкану и перспективнији део онога што се још увек назива БиХ. За разлику од Србије, која решења примењује након истека рока употребе, Република Српска иде по два корака испред изазова с којима се сусреће.
Српска је по квалитету и чврстини међународних потеза више држава него Србија. Тадићева Србија је вечити бриселски студент, коме млађи брат из бањалучке основне школе решава најсложеније задатке, показује пут ревитализације нације и обнове њене животне, економске и државне енергије.
Политика Бориса Тадића је излизана стара лонг-плеј плоча, која неуморно прескаче на својим општим местима, понављајући да је политика и ЕУ и Косово једино могућа, а Брисел једина српска адреса. За разлику од њега, Додик је од човека са листе за политички одстрел доспео до позиције значајног регионалног лидера, који Турској јавно поручује да фаворизује муслимане у БиХ, да је у прошлости над Србима извршила геноцид као и над Јерменима и кључно утиче не неке од процеса на Блиском истоку.
За разлику од Додика, Тадић не утиче ни на процесе на својој територији. Док Тадић демократско изражавање сопствених грађана са севера Косова и Метохије назива антидржавним, Додик каже да референдум о независности РС није немогућ. Док је РС претило укидање, а Додику најмање смена, у Лакташима крај Бања Луке бањао се израелски министар спољних послова Авигдор Либерман.
Уместо четири непомична Тадићева спољнополитичка стуба, Бања Лука данас има хитру и креативну формулу: Русија, Израел и остали... Док Додик уме да пронађе најмањи заједнички политички садржалац с Хрватима у БиХ, у Србији националне мањине разговарају како да заједнички делују на следећим изборима. И тако у недоглед.
Ове године, Американци ће отићи с Косова и Метохије. Албански лобисти залажу се да уместо њих у базу „Бондстил“ код Урошевца дођу Турци. За око годину дана, почеће изградња Јужног тока. Геополитички јаз између Велике Британије, Скандинавије и континенталне Европе постаће још већи. Европска Унија од Србије ће тражити још уставних жртава, али ће и сама трпети озбиљне монетарне и структурне промене...
Свим овим битно новим околностима, Београд ће претпоставити свој добро познати евро-аутизам. Да би Србија креативно одговорила на ове изазове, Тадић би хитно морао да се преметне у неког Додика. У противном, Норберт Дарабош ће само теоретски бити у праву. У Тадићевој пракси, никако!
Извор: Глас Русије.
0 коментари::
Постави коментар